Skarlet Johanson tuži AI aplikaciju zbog neovlašćenog korišćenja njenog lika

Holivudska glumica Skarlet Johanson pokrenula je pravne postupak protiv razvojnog tima aplikacije za uređivanje slika koja koristi veštačku inteligenciju, poznate kao " Lisa AI: 90s Yearbook & Avatar", zbog neovlašćenog korišćenja njenog glasa i sličnosti u reklami.

Variety izveštava da je u 22-sekundnoj reklami prikazano kako Johanson pozdravlja obožavaoce tokom snimanja filma "Crna udovica", rekavši: "Ćao svima, ja sam Skarlet i želim da mi se pridružite."

Preporučujemo

Međutim, reklama potom prelazi na deo gde se koristi veštački generisan glas koji treba da zvuči kao Johanson, izjavljujući: "Ograničenja ne postoje samo na avatare. Možete stvarati slike sa tekstom i čak vaše AI videozapise. Mislim da to ne smete propustiti."

U izveštaju se navodi da je na dnu reklame Convert Software, razvojni tim iza aplikacije, uključio tekst koji glasi: "Slike proizvedene pomoću Lisa AI. Nisu povezane sa ovom osobom." Predstavnici Johansonove kažu za Variety da glumica nikada nije bila zaštitno lice aplikacije i da se njen advokat, Kevin Jorn, "bavi situacijom u pravnom kapacitetu."

"Ne shvatamo ove stvari olako. Kao što je uobičajeno u ovakvim okolnostima, postupaćemo sa svim pravnim lekovima koji su nam na raspolaganju," rekao je Jorn u izjavi za Variety.

Neovlašćeno korišćenje glasa ili lika neke osobe, posebno u reklamne svrhe, predstavlja kršenje prava na privatnost i intelektualnu svojinu. U slučaju Skarlet Johanson, ova situacija podiže brojna etička i pravna pitanja vezana za autorska prava i "pravo na publicitet", koje štiti imidž i identitet pojedinca od komercijalnog iskorišćavanja bez dozvole.

Kada se veštačka inteligencija koristi za kloniranje glasa ili lika osobe, može doći do obmanjujuće ili neželjene upotrebe, što može naneti štetu reputaciji te osobe. Osim toga, publika može biti u zabludi da je određena ličnost podržala proizvod ili uslugu, što može uticati na njihove potrošačke odluke. Ovakve radnje mogu dovesti do finansijskih gubitaka za osobu čiji je identitet iskorišćen, jer ona gubi kontrolu nad načinom na koji se njen lik i glas komercijalno eksploatišu.

U svetlu sve sofisticiranijih tehnologija za kloniranje glasa i stvaranje deepfake sadržaja, postaje sve teže razlikovati autentične izjave od onih koje su veštački stvorene. Ovo ne samo da stvara rizik od dezinformacija, već i podstiče potrebu za jačom regulativom i pravnim okvirom koji će štititi prava pojedinaca u digitalnoj eri.

Skarlet Johanson, kao javna ličnost i glumica sa izgrađenim globalnim brendom, suočava se sa potencijalnim narušavanjem sopstvenog brenda i gubitkom prihoda. Takođe, takve radnje mogu ugroziti autentičnost i integritet njenog umetničkog izraza, koji je deo njene profesionalne karijere.

Ovo nije samo pitanje za pojedince poput Johansonove, već za celokupnu industriju zabave i medija, gdje se moraju postaviti jasni standardi i granice upotrebe AI tehnologija u stvaranju i distribuiranju sadržaja koji uključuje poznate ličnosti. Pravne mere koje Johanson preduzima mogu postaviti presedan za buduće slučajeve i služiti kao opomena kompanijama koje razvijaju i koriste AI tehnologije da moraju poštovati prava na intelektualnu svojinu i lični identitet.

(Telegraf.rs)