Direktor kompanije OpenAI smatra da će opšta veštačka inteligencija zameniti "prosečnog čoveka"?

Sem Altman, poznati izvršni direktor kompanije OpenAI, nedavno je privukao pažnju javnosti svojim kontroverznim izjavama o budućim kapacitetima opšte veštačke inteligencije (AGI). Naime, Altman je izjavio da će AGI biti sposobna da obavlja radne zadatke slične onima koje bi "prosečan čovek" mogao obavljati, počevši od programiranja do medicinskih procedura.

Opšta veštačka inteligencija (AGI, Artificial General Intelligence) je tip veštačke inteligencije dizajniran da obavlja bilo koji intelektualni zadatak koji čovek može obaviti. Za razliku od usko specijalizovane veštačke inteligencije (ANI, Artificial Narrow Intelligence), koja je obučena da obavlja specifične zadatke kao što su prepoznavanje slika ili analiza podataka, AGI ima sposobnost razumevanja, učenja i primene znanja u različitim domenima.

Preporučujemo

Teoretski, AGI bi bila sposobna da se prilagodi novim situacijama, da razume kontekst, donosi zaključke i čak ima sposobnost emocionalne inteligencije. Međutim, takva forma veštačke inteligencije još uvek ne postoji i predmet je intenzivnog istraživanja i debata, kako u tehnološkom tako i u etičkom smislu.

Ovo nije prvi put da Altman koristi termin "prosečan čovek" kao merilo za buduće mogućnosti AGI. On je slične stavove izneo i u intervjuu sa Leksom Fridmanom 2022. godine, gde je naglasio da će ova teoretska veštačka inteligencija biti sposobna da "radi sve što biste očekivali od udaljenog saradnika koji sedi za računarom". Sve ovo pomalo zvuči kao da Altman veruje da će AGI zameniti tog "prosečnog čoveka".

Altmanova izjava je privukla kritike iz akademske zajednice. Brent Mitleštadt, direktor istraživanja na Oksfordskom institutu za internet, izjavio je da je takva upotreba termina "prosečan čovek" uvredljiva i etički sporna. On je ukazao da još uvek ne postoji "konkretno merljivo poređenje ljudske inteligencije" u istraživanju veštačke inteligencije, čime se Altmanov koncept dočarava kao "namerno nejasan".

Takođe, Henri Ševlin, profesor i etičar veštačke inteligencije na Univerzitetu u Kembridžu, istakao je da su ljudska inteligencija i performanse mašina dve različite stvari. On je ukazao na opasnost od izjednačavanja ovih pojmova, posebno u kontekstu zapošljavanja i društvene jednakosti.

Ova debata ne samo da ističe etičke dileme, već i otvara pitanje koliko su Altmanove ideje o korišćenju AGI za "dobrobit celokupnog čovečanstva" u skladu sa realnim uticajem koji bi ovakva tehnologija mogla imati na različite društvene slojeve. Njegova vizija o AGI koji bi mogao rešiti globalne izazove poput klimatskih promena i univerzalnog osnovnog dohotka, postavlja dodatna pitanja o tome da li će tehnološki napredak biti jednako dostupan svim delovima društva.

Sem Altman je, bez sumnje, jedan od najuticajnijih ljudi u tehnološkom sektoru, i njegove ideje o budućnosti AGI zaslužuju ozbiljnu razmatranje. Međutim, jasno je da njegov koncept "prosečnog čoveka" kao merila za AGI izaziva niz etičkih i društvenih pitanja koja se ne mogu zanemariti.

(Telegraf.rs)