Ilon Mask se suočava sa novom federalnom istragom zbog testiranja moždanih čipova na životinjama

Neuralink Ilona Maska, kompanija za medicinske uređaje koja razvija moždane čipove, je pod federalnom istragom zbog potencijalnog narušavanja dobrobiti životinja. Osoblje kompanije se žalilo da se testiranje čipova na životinjama požuruje, što uzrokuje nepotrebnu patnju i smrt, prema dokumentima do kojih je došao Reuters.

Neuralink razvija moždani implant za koji se nada da će pomoći paralizovanim ljudima da ponovo hodaju i izleče druge neurološke bolesti.

Preporučujemo

Federalnu istragu, o kojoj se ranije nije pisalo, pokrenuo je u poslednjih nekoliko meseci generalni inspektor Ministarstva poljoprivrede SAD na zahtev saveznog tužioca, prema izvorima. Istraga, rekao je jedan od izvora, fokusira se na kršenje Zakona o dobrobiti životinja, koji reguliše način na koji istraživači koriste životinje u svojim testiranjima.

Istraga je došla u vreme sve većeg neslaganja zaposlenih oko Neuralinkovog testiranja na životinjama, uključujući pritužbe da je pritisak izvršnog direktora Ilona Maska da se ubrza razvoj doveo do neuspešnih eksperimenata, navodi Reuters pozivajući se na dokumente i na intervjue sa bivšim i sadašnjim zaposlenima u kompanija.

Ovakvi neuspeli testovi morali su da se ponavljaju, povećavajući broj ubijenih životinja na kojima se testiralo, kažu zaposleni.

Američki propisi ne preciziraju koliko životinja kompanije mogu da koriste za istraživanje, a daju značajan prostor naučnicima da odrede kada i kako da koriste životinje u eksperimentima. Neuralink je prošao sve inspekcije svojih objekata, pokazuju regulatorni podnesci.

Sve u svemu, kompanija je ubila oko 1.500 životinja, uključujući više od 280 ovaca, svinja i majmuna, u eksperimentima od 2018. godine, prema Reutersu. Izvori su tu cifru okarakterisali kao grubu procenu, jer kompanija ne vodi preciznu evidenciju o broju testiranih i ubijenih životinja. Neuralink je takođe u svojim istraživanjima koristio pacove i miševe.

Ukupan broj ubijenih životinja ne znači nužno da Neuralink krši propise ili standardne istraživačke prakse. Mnoge kompanije rutinski koriste životinje u eksperimentima za unapređenje zdravstvene zaštite ljudi i suočavaju se sa finansijskim pritiskom da brzo plasiraju proizvode na tržište. Životinje se obično ubijaju kada se eksperimenti završe, često kako bi mogle da se pregledaju nakon smrti u svrhe istraživanja.

Ali sadašnji i bivši zaposleni u Neuralinku kažu da je broj smrtnih slučajeva životinja veći nego što bi trebalo da bude iz razloga povezanih sa Maskovim zahtevima da se ubrza istraživanje.

Mask je vršio snažan pritisak kako bi se ubrzao napredak Neuralinka, koji u velikoj meri zavisi od testiranja na životinjama, rekli su sadašnji i bivši zaposleni. Ranije ove godine, Mask je zaposlenim poslao članak o švajcarskim istraživačima koji su razvili električni implant koji je paralizovanom čoveku pomogao da ponovo hoda.

"Mogli bismo da omogućimo ljudima da koriste svoje ruke i ponovo hodaju", napisao je osoblju. Deset minuta kasnije, nastavio je: "Uopšteno govoreći, jednostavno se ne krećemo dovoljno brzo. To me izluđuje!".

Vesti o istrazi dolaze ubrzo nakon što je Mask rekao da očekuje da će Neuralinkov moždani čip početi sa ispitivanjem na ljudima već u narednih šest meseci.

(Telegraf.rs)