Evropa se sprema da zauvek i potpuno promeni pravila Interneta

Već naredne nedelje Internet će se promeniti zauvek, a promene će najviše uticati na tehnološke gigante. Od 1. novembra 2022. godine na snagu stupa Zakon o digitalnim tržištima (Digital Markets Act), čime otpočinje proces koji za cilj ima da natera velike kompanije kao što su Amazon, Google i Meta da učine svoje platforme otvorenijim i interoperabilnim u 2023. godini.

Novi zakon bi mogao da donese velike promene u onome što ljudi mogu da rade sa svojim uređajima i aplikacijama, a EU na ovaj način pravi iskorak u regulisanju rada tehnoloških kompanija u odnosu na SAD.

Preporučujemo

Jedan od ljudi zaslužnih za donošenje DMA, početkom ove godine, Žerard de Graf, kaže da očekuje da će posledici biti značajne, prenosi Wired. On je prošlog meseca postao direktor nove kancelarije EU u San Francisku, koja je delom osnovana da objasni posledice novog zakona za tehnološke gigante. De Graf kaže da će sve kompanije biti prinuđene da promene dosadašnje politike zatvorenih ekosistema.

"Ako imate iPhone, trebalo bi da budete u mogućnosti da preuzimate aplikacije ne samo sa App Store, već i iz drugih prodavnica aplikacija ili sa interneta", izjavio je de Graf.

DMA zahteva da dominantne platforme puste manje konkurente, a takođe bi mogao da primora WhatsApp, aplikaciju za dopisivanje kompanije Meta da omogući primanje poruka od strane konkurentskih aplikacija kao što su Viber, Signal ili Telegram, ili da spreči Amazon, Apple i Google da forsiraju sopstvene aplikacije i usluge.

Iako DMA stupa na snagu sledeće nedelje, tehnološke platforme ne moraju odmah da se povinuju novom zakonu. EU prvo mora odlučiti koje su kompanije dovoljno velike da se klasifikuju kao subjekti podložni najstrožim pravilima. De Graf očekuje da će u toj grupi biti desetak kompanija, što će biti objavljeno na proleće. Te kompanije će onda imati šest meseci da usklade svoje poslovanje.

Očekuju se tužbe

De Graf je predvideo talas tužbi koje osporavaju nova evropska pravila za tehnološke gigante, ali isto tako kaže da je on u Kaliforniji kako bi pomogao gigantima iz Silicijumske doline da razjasni da su se pravila promenila. EU je ranije nametala velike kazne protiv kompanija kao što su Google, Apple i druge, kroz antimonopolske istrage, što je mehanizam koji teret dokazivanja stavlja na birokrate, kaže on.

Pod DMA, teret pada na usklađivanje poslovanja. "Ključna poruka je da su pregovori završeni, da smo u stadijumu usklađivanja", kaže de Graf. "Možda vam se ne sviđa, ali to je tako."

Poput GDPR, zakona EU o digitalnoj privatnosti, očekuje se da će DMA dovesti do promena u načinu na koji tehnološke platforme služe ljudima i van 400 miliona korisnika interneta u EU, jer će neki detalji usklađenosti biti lakše implementirani na globalnom nivou.

Tehnološke kompanije će takođe uskoro morati da se bore sa drugim sveobuhvatnim zakonom EU, Zakonom o digitalnim uslugama (DSA), koji zahteva procenu rizika nekih algoritama i otkrivanja podataka o automatizovanom donošenju odluka, a koji bi mogao da natera društvene mreže kao što je TikTok da otvore svoje podatke za spoljnu kontrolu.

Zakon takođe treba da se primenjuje u fazama, a očekuje se da će najveće onlajn platforme morati da počnu da ga se pridržavaju sredinom 2024. godine. EU takođe razmatra donošenje posebnih pravila za veštačku inteligenciju, koja bi mogla zabraniti neke slučajeve upotrebe tehnologije.

De Graf tvrdi da su stroža pravila za tehnološke gigante potrebna ne samo da bi se zaštitili ljudi i druga preduzeća od nepoštenih praksi, već i da bi se omogućilo društvu da dobije pune prednosti tehnologije. On je bio kritičan prema neobavezujućoj Povelji o pravima veštačke inteligencije koju je nedavno objavila Bela kuća, rekavši da nedostatak čvrste regulative može potkopati poverenje javnosti u tehnologiju.

"Ako naši građani izgube poverenje u veštačku inteligenciju zato što veruju da ih diskriminiše i vodi do ishoda koji su štetni po njihove živote", kaže on, "oni će izbegavati veštačku inteligenciju i ona nikada neće biti uspešna."

Nova kancelarija EU otvorena je nakon nedavnih poteza bloka i SAD da više sarađuju na tehnološkoj politici. De Graf kaže da su obe strane zainteresovane za pronalaženje načina za rešavanje nestašice čipova i načina na koji autoritarne vlade mogu da iskoriste tehnologiju i internet.

De Graf planira put u Sakramento da se sastane sa zakonodavcima Kalifornije za koje kaže da su bili pioniri u suprotstavljanju tehnološkim gigantima. Prošlog meseca su usvojili zakon koji zahteva stroga podrazumevana podešavanja privatnosti za decu i kontrolu načina na koji kompanije koriste podatke koje prikupljaju o deci.

Američki Kongres je doneo relativno malo zakona koji utiču na tehnološku industriju poslednjih godina, osim zakona o čipovima i nauci vrednom 52 milijarde dolara za podršku proizvodnji poluprovodnika u julu, prenosi Benchmark.rs.

Marlena Visniak, koja vodi rad na tehnologijama u grupi za građanske slobode Evropskog centra za neprofitno pravo, kaže da je novo prisustvo EU u Silicijumskoj dolini, dvorištu tehnološke industrije, novi dokaz da EU ozbiljno razmišlja o globalnom oblikovanju tehnološke politike.

Ona kaže da bi de Graf trebalo da iskoristi deo te moći da pomogne ljudima koji se oslanjaju na velike tehnološke platforme van SAD i EU, a koji su retko zastupljeni u tehnološkoj diplomatiji.

Visniak se takođe nada da digitalni predstavnici EU mogu da izbegnu upadanje u zamke koje su poremetile planove nekih prethodnih novopridošlica u Silicijumskoj dolini, mestu sa mnogo više rukovodilaca, preduzetnika i investitora nego stručnjaka za politiku.

(Telegraf.rs)