O budućem svetskom poretku odlučivaće rat oko naprednih čipova

Čipovi su gotovo čist kapital. Sa najboljim čipovima možete uštedeti energiju i kreirati tehnologije sa kojima niko ne može da se takmiči. I dok je silikon (jedna od glavnih komponenti čipova) u izobilju dostupan, napredni čipovi nisu.

Da bi kompanija opstala na samoj ivici tehnološke granice, potrebni su joj kapital i talenat u sve većim količinama. Malo kompanija može da drži korak sa tempom, tako da nije iznenađujuće što je postalo teško nabaviti najbolje čipove, a samo tri kompanije su u stanju da drže tržište.

Tokom proteklih nekoliko meseci pojavili su se izveštaji da je Kina počela da se takmiči sa liderom u industriji, Taiwan Semiconductor Manufacturing Company, odnosno TSMC-jem. Osiguravanje da Kina više ne zavisi od inostranih proizvođača čipova postalo je prioritet za Peking nakon što je Vašington uskratio Huaveju pristup američkim softverskim i hardverskim komponentama.

Mnogo toga ostaje strogo poverljivo, ali retki izveštaj Nikkei Asia iz 2021. detaljno opisuje stvaranje grupe insajdera iz industrije i političkih zvaničnika čija je misija da pregledaju sve komponente potrebne za razvoj domaćih poluprovodničkih kapaciteta i kreiraju novu mrežu tehnoloških dvojnika. I Kini za sada ide izuzetno dobro.

Shanghai Micro Electronics Equipment, pod većinskom kontrolom opštinske vlade Šangaja, smatra se nacionalnim šampionom koji bi jednog dana mogao da se takmiči sa proizvođačem litografskih mašina ASML-om, holandskom kompanijom odgovornom za inovacije u ekstremnom ultraljubičastom zračenju.

Jedan insajder iz industrije naziva ovu tehnologiju oblikom "crne magije".

Kina se već neko vreme muči da otkrije tajne ASML-a, ali u drugim oblastima napredak je ogroman: Yangtze Memory Technologies proizvodi memorijske čipove od 128 slojeva u Vuhanu i govori se da su blizu kreacije čipa od 192 sloja.

Kada je počeo rat u Ukrajini, jedan od ciljeva Evrope i SAD je bio da se Rusiji oduzme pristup čipovima koji su joj potrebni za pravljenje aviona i projektila ili za modernizaciju njene ekonomije. Bilo je od vitalnog značaja da se Tajvan pridruži sankcijama, što je i učinio.

Kina je brzo postala alternativni dobavljač za Rusiju, ali Kina još nije sposobna da proizvodi najnaprednije čipove. Poruka Zapada je bila jasna: ako bi Kina izvršila invaziju na Tajvan, ona bi na sličan način bila isključena iz pristupa poluprovodnicima, a posledice bi mogle biti katastrofalne za ekonomiju sa tako proždrljivim apetitom za čipovima.

Jedna očigledna komplikacija je da se napredni čipovi pretežno proizvode na Tajvanu. Američki predsednik Džo Bajden najavio je industrijski paket koji ima za cilj da vrati fabrike poluprovodnika u SAD, ali se čini da je novac koji su izdvojili za to ipak nedovoljan.

Rat na Tajvanu mogao bi da liši sve, a ne samo Kinu, najnovije generacije čipova, što bi izazvalo svetsku industrijsku depresiju.

Možda biste želeli da počnete da gomilate pametne telefone za svaki slučaj.

Od Ukrajine do Tajvana, sada postoje dva različita nivoa sukoba. Na jednom kraju, rat se dešava na ulicama ukrajinskih gradova. S druge strane, postoji borba za čipove. Postoji ubeđenje da će o budućnosti svetskog poretka odlučivati upravo čipovi.

Na kraju krajeva, čipovi će odlučiti koje oružje možete poneti sa sobom u bitke koje se dešavaju u ljudskom svetu.

(Telegraf.rs)