Belgija želi da zabrani Signal: Moguće dalekosežne posledice širom Evrope

Pre nešto više od sedam godina, holandski sud je odbacio holandski Zakon o zadržavanju podataka o telekomunikacijama. Po tom zakonu, telekomunikacioni provajderi su bili u obavezi da čuvaju metapodatke o komunikacijama do dve godine.

To se nije odnosilo na sadržaj poruka ili razgovora, već na informacije o tome ko s kim ima kontakt. I kada. I lokacije učesnika. Ovaj zakon je poništen jer su evropske sudije ranije proglasile Evropsku direktivu o zadržavanju podataka nevažećom.

Sada Belgija pokušava da uspe tamo gde je Holandija zapela.

Sve i svako na nišanu

Ovaj zakon je proglašen nevažećim jer je zahtevao od provajdera da čuvaju podatke o svima u Evropi, čak i ako ne postoji konkretna sumnja za krivično delo. Sud je smatrao da je to previše opširno i da krši Evropsku povelju o ljudskim pravima.

Prošle nedelje je belgijska vlada objavila predlog novog zakona.

Ovim predlogom vlada Belgije pokušava da ponovo uvede gore pomenuto prikupljanje metapodataka. Kako bi se osiguralo da niko ne može tvrditi da je ovo ponovo previše opširno, ovaj predlog poziva na zadržavanje podataka samo u "specifičnim" situacijama.

Prikupljanje metapodataka bi moglo da se zahteva ako postoji ozbiljna pretnja nacionalnoj bezbednosti.

Na primer, prikupljaju se obaveštajni podaci o potencijalnom terorističkom napadu u velikom gradu. To bi moglo izazvati prikupljanje podataka svih u gradu i kilometrima okolo. Uz tako široke definicije i stalnu pretnju terorističkih napada, verovatno je da bi veliki delovi belgijskog stanovništva potpali u delokrug takve obaveze.

Novi belgijski predlog prevazilazi prethodnu obavezu čuvanja podataka

Prema "starom" zakonodavstvu, provajder je bio dužan da zadrži samo podatke koje je ionako prikupio. Podaci koje provajder nije imao nisu se mogli zadržati. Ne možete zadržati ono što nemate.

Ako se za telefonski razgovor između dvoje ljudi vodila evidencija o tome ko koga zove, onda je taj podatak morao da se sačuva. Ali ako provajder e-pošte nije evidentirao ko je kome poslao imejl i kada, tu je bio kraj priče.

Novi belgijski predlog, međutim, ide dalje. Novi predloženi zakon primorava dobavljače da evidentiraju te podatke u ime vlade, čak i ako provajder sam ne vidi potrebu za tim. Predlog stoga nije samo obaveza čuvanja podataka, već i njihovog evidentiranja.

Signal ne čuva više podataka nego što je neophodno. To je ono što Signal čini sjajnim.

Zabrana Signala

Posledice su potencijalno dalekosežne. To znači da će aplikacije za razmenu poruka poput Signala postati ilegalne.

Developeri Signala se ponose činjenicom da čuvaju samo podatke koji su im zaista potrebni i ništa više od toga. To čine, jer ne može procuriti ono što nemate. Signal zna samo kada je stvoren nalog i kada se korisnik poslednji put povezao na mrežu. Ne prati ko šalje poruke, kome i kada.

Ali, Belgijanci sada žele da nateraju Signal ne samo da prati korisnike, već i da veoma dugo čuva podatke o njihovim komunikacijama. Kako je to tačno ono što Signal ne želi da radi, deluje da je aplikacija osuđena na propast u Belgiji.

Nagoveštaj stvari koje dolaze

Sada, možda mislite: "To je Belgija i tamo nemam nikoga". Ali to je, naravno, donekle pogrešan način posmatranja stvari.

Možete pretpostaviti da ako Belgija odobri takvo zakonodavstvo, da će ostale države članice isto to učiniti uskoro. Otkako je Evropski sud poništio staru obavezu zadržavanja podataka, evropske vlade raspravljaju o tome kako da uvedu nove zakone koji će upravo to raditi.

Njihov cilj je obaveza pod kojom se sakuplja što je više moguće podataka, a da je ni jedan sud može poništiti. Ono što se trenutno događa u Belgiji je prekursor politike koja će uskoro biti prisutna širom Evrope. Pre ili kasnije svaka evropska država članica će želeti nešto slično.

Telegraf.rs je nedavno pisao da Komisija EU radi na nacrtu zakona o "kontroli ćaskanja". Zakonodavci traže provere zasnovane na veštačkoj inteligenciji svih sadržaja poruka i slika direktno na uređajima korisnika.

(Telegraf.rs)