Kako veštačka inteligencija zamišlja nove alate za slušanje kosmosa?

Nova veštačka inteligencija pod nazivom Uranija transformiše detekciju gravitacionih talasa, stvarajući veoma efikasne, a ponekad i bizarne, nove dizajne koji dovode u pitanje konvencionalno naučno razmišljanje. Razvijena u Institutu Maks Plank za nauku o svetlosti, Uranija je proizvela detektore koji ne samo da se mogu da se mere već́ često i nadmašuju najbolje koncepte koje je stvorio čovek. Zanimljivo je da nije samo usavršila poznate tehnike već je izumela potpuno nove koje naučnici još uvek pokušavaju u potpunosti da razumeju.

Ajnštajn je prvi put predvideo gravitacione talase pre više od jednog veka, zapravo talase u prostor-vremenu uzrokovane masivnim kosmičkim događajima. Pa ipak, tek 2016. godine tim LIGO (Laserska interferometrijska gravitaciono-talasna opservatorija) ih je direktno detektovala, koristeći neverovatno precizne interferometrijske detektore.

Preporučujemo

Nadovezujući se na ovo dostignuće, institut Maks Plank je sarađivao sa istraživačima LIGO-a kako bi unapredili tehnologiju stvaranjem Uranije, veštačke inteligencije dizajnirane za optimizaciju rasporeda detektora putem mašinskog učenja.

Projektovanje detektora gravitacionih talasa je složen izazov, koji uključuje bezbroj parametara i složenih geometrija. Uranija je ovome pristupila kao problemu kontinuirane optimizacije, brzo istražujući ogromne mogućnosti.

Rezultati su bili zapanjujući: veštačka inteligencija je otkrila desetine novih koncepata detektora, od kojih mnogi obećavaju da će povećati osetljivost za više od deset puta, dramatično proširujući zapreminu univerzuma iz kojeg možemo da snimimo gravitacione signale.

U svojim kreativnim istraživanjima, Uranija je ponovo otkrila nekoliko ustaljenih tehnika, ali je takođe otkrila neočekivane, potpuni drugačije ideje koje ljudski naučnici nikada nisu osmislili. Nakon dve godine razvoja Uranija je proizvela rešenja bolja od bilo kojih eksperimentalnih planova koji su do sada postojali.

Ovo je pokrenulo duboko pitanje za tim šta su ljudi prevideli, a mašina je pronašla? Mnoge Uranijine ideje ostaju misteriozne, što je podstaklo istraživače da preispitaju fundamentalne aspekte dizajna detektora već one postaju kreativni partneri.

Uranijin uspeh sugeriše da će veštačka inteligencija sve više igrati vitalnu ulogu u razvoju naučnih instrumenata sledeće generacije, od kvantnih senzora do kosmičkih opservatorija. Ulazimo u eru u kojoj mašine mogu da pronađu nadljudska rešenja. Sada da potrebno da razumemo i učimo iz onoga što su mašine otkrile. Budućnost je već otškrinula vrata samo je potrebno da je razumemo.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)