Veselin Jevrosimović: Ugljenik i silicijum

Decenijama unazad, unapređenje ljudskog tela ugradnjom silicijumskih čipova golica maštu futurista, istovremeno rađajući strah da bi ovakva tehnologija mogla da izmakne kontroli i bude zloupotrebljena. A šta ako bi bilo obrnuto? Da se u kompjutere, pored elektronskih komponenti, ugrade i ljudske ćelije? Upravo na tome se intenzivno radi, a početkom godine napravljen je i prvi komercijalni biološki računar.

Ideja je da se neuroni proizvedeni iz matičnih ćelija povežu u jedinstvenu celinu sa kompjuterskim čipom. Na taj način, umesto veštačkih virtuelnih neuronskih mreža, imamo prave neurone koji su neuporedivo efikasniji.

Po vrlo naučno-fantastičnom scenariju, neuroni se oživljavaju pomoću električne struje, a postoji i čitav prateći sistem koji ih odražava u životu i obezbeđuje njihovo nesmetano funkcionisanje.

Dva su glavna cilja. Prvi je da se značajno uveća sposobnost obavljanja računarskih operacija i omogući razvoj mehanizama veštačke inteligencije koji su trenutno nezamislivi. Pored toga, ovakvi računari treba da obezbede energetsku efikasnost.

Foto: Comtrade

Ako znamo da je jedan od osnovnih problema u postojećem digitalnom svetu potreba za ogromnim količinama električne energije za napajanje i hlađenje data centara i procesora koji pokreću modele veštačke inteligencije, jasno je šta bi bioračunari mogli da znače za budućnost tehnologije, ali i zdravlje planete.

Mnogi predviđaju da će tek ovakvi kompjuteri - eventualno u kombinaciji sa kvantnim računarstvom - omogućiti naredni veliki tehnološki skok. Za sada inovatori, pored veštačke inteligencije, primenu vide najpre u medicini.

Jedan od primera koji se navodi odnosi se na osobe koje pate od epilepsije, Alchajmerove bolesti i sličnih poremećaja. Ugradnjom ćelija pacijenta u bioračunar, bilo bi moguće brzo testiranje različitih lekova i tretmana, bez opasnosti po pacijenta. Personalizovani preparati mogli bi da budu rešenje i za brojne druge bolesti koje muče ljudski rod.

Biočipovi različitih vrsta nisu novost. Pisao sam o istraživanjima vezanim za ove tehnologije još tokom pandemije novog korona virusa, pre tačno pet godina. Doduše, tada je ideja bila da se oni ugrađuju u ljudsko telo radi bržih i efikasnijih istraživanja u medicini, nadgledanja zdravstvenog stanja i prevencije.

Ovoga puta, biočipovi su deo računara koji radi nezavisno, što bi trebalo da predupredi negativne reakcije i brigu za zdravlje i dugoročne genetske posledice po ljude.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)