Može li demokratija preživeti razornu moć veštačke inteligencije?

Porast moćnih sistema generativne veštačke inteligencije (AI) izazvao je sve veću zabrinutost zbog njihovog potencijala da destabilizuju demokratije. Ove tehnologije, kao primer velikih jezičkih modela (Large Language Model - LLM) kao što su OpenAI, ChatGPT, i DeepSeek mogu da generišu tekst, slike, video zapise i sintetičke glasove, omogućavajući izvanrednu kreativnost, ali i otvarajući vrata za zloupotrebu. Zlonamerni akteri, uključujući političke protivnike i strane protivnike, mogu da iskoriste veštačku inteligenciju da manipulišu javnim percepcijama, šire dezinformacije i poremete izborne procese, što predstavlja značajnu pretnju demokratskim sistemima.

Generativna AI je već počela da utiče na politička zbivanja. Na primer, tokom predsedničke trke u SAD 2024. lažne slike generisane veštačkom inteligencijom preplavile su društvene medije, stvarajući konfuziju i narušavajući poverenje u izborni proces. Ličnosti visokog profila, uključujući novoizabranog predsednika, delile su sadržaje generisane veštačkom inteligencijom, kao što je izmišljena slika Tejlor Swift koja podržava njegovu kampanju.

Preporučujemo

Ovakvi primeri naglašavaju kako sadržaj generisan veštačkom inteligencijom može da pojača dezinformacije, izobliči javni diskurs i potkopa poverenje u demokratske institucije. Izazov leži u brzini i razmeri na kojoj alati veštačke inteligencije mogu da proizvode i šire obmanjujući sadržaj, nadmašujući i državni nadzor i kapacitet društva da reaguje. Političarke se, posebno, suočavaju sa povećanim rizicima zbog rodnih dezinformacija i društvenih predrasuda, što pogoršava reputaciju i uznemiravanje na internetu.

Štaviše, širenje medija generisanih veštačkom inteligencijom stvara zagađeno informaciono okruženje, što otežava razlikovanje autentičnog i manipulisanog sadržaja. Ova erozija poverenja preti da demokratske sisteme učini ranjivijim na spoljno mešanje i unutrašnje podele. Autoritarni režimi takođe koriste veštačku inteligenciju da ojačaju digitalni autoritarizam, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu.

Zemlje poput Kine, Rusije i Irana eksperimentišu sa generativnom veštačkom inteligencijom kako bi manipulisale informacionim prostorima i podrivale demokratije. Kineska inicijativa Digitalni put svile, na primer, izvozi digitalni autoritarizam u zemlje u razvoju, šireći tehnologije nadzora i represiju vođenu veštačkom inteligencijom. U istočnom susedstvu EU, zemlje poput Gruzije i Ukrajine suočavaju se sa hibridnim pretnjama i kampanjama dezinformacija koje generiše veštačka inteligencija sa ciljem da destabilizuju društva i ometaju izbore.

Da bi se suprotstavili ovim izazovima, neophodan je višestruki pristup. Vlade moraju da donesu snažne politike za regulisanje sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom, kao što je obavezna tehnika digitalnog žiga za identifikaciju medija. Zakon EU o veštačkoj inteligenciji i kalifornijski zakon o standardima porekla digitalnog sadržaja su koraci u ovom pravcu, ali je za efikasno upravljanje potrebno globalno usklađivanje standarda.

Tehnološke kompanije takođe igraju ključnu ulogu u razvoju alata za otkrivanje i praćenje sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom dok kampanje za podizanje svesti javnosti i programi digitalne pismenosti mogu da edukuju građane da identifikuju i odole se dezinformacijama.

Inicijative kao što je Google-ova kampanja za „prebunking", koja obrazuje glasače o taktikama manipulacije, i finski nacionalni programi AI pismenosti pokazuju važnost kombinovanja tehničkih, obrazovnih i regulatornih intervencija. Bez takvih napora, demokratije će ostati ranjive na remetilačku moć veštačke inteligencije. Sveobuhvatna strategija za čitavo društvo ključna je za očuvanje izbornog integriteta, podsticanje digitalne kompetencije i jačanje nacionalne bezbednosti suočenih sa evoluirajućim pretnjama veštačke inteligencije. Budućnost je već tu.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)