Veselin Jevrosimović: Početak interesantnog puta

Industrija video igara beleži konstantan rast i čini se da je otporna na ekonomske i druge krize. Pandemija korona virusa dala joj je svojevrstan vetar u leđa, pošto su se ljudi zatvoreni u svojim domovima okrenuli ovom izvoru zabave. Tome u prilog svedoči i podatak da je čak polovina aktivnih igrača starija od 18 godina, a 16 odsto njih je prešlo petu deceniju života. Sledeći veliki korak biće aktivnije uključivanje mehanizama veštačke inteligencije u razvoj igrica i novih inovativnih rešenja.

Na koje sve načine veštačka inteligencija može da unapredi svet video igrica kompleksna je tema koja prevazilazi okvire jednog ovako kratkog teksta. Najpre i najočiglednije, omogućen je razvoj takozvanih likova kojima ne upravljaju igrači (eng. non player characters, NPC).

Preporučujemo

Osim što oni postaju dostojni protivnici, koriste se i za kreiranje virtuelnih svetova i igrica koje imaju beskonačnu priču. Osim toga, moguće je i automatsko kreiranje dodatnih sadržaja, poput muzike, trodimenzionalnih objekata, tekstura, animacija i slično, što značajno ubrzava programiranje. Sledeća primena AI modela je unapređenje računarske grafike i optimizacija performansi, što je posebno značajno kod igrica za mobilne telefone.

Foto: Milena Đorđević

Personalizacija je takođe značajna novina. Obično se podvodi pod modelovanje iskustva igrača (eng. player experience modeling, PEM), odnosno praćenje i analizu ponašanja i emocija korisnika kako bi se mehanizmi igrice prilagođavali u realnom vremenu. S tim u vezi, veštačka inteligencija omogućuje i generalno prikupljanje i obradu velikih količina podataka (eng. data mining), što opet može da se koristi u različitim fazama i aspektima rada na usavršavanju igara.

U igricama sa više igrača, veštačka inteligencija može da se koristi za detekciju prevara tako što će uočiti neuobičajena i nelogična ponašanja učesnika. Na kraju, u procesu razvoja igrica AI mehanizmi mogu da se upotrebljavaju za automatizaciju testiranja i pronalaženje grešaka.

Od kada je računar prvi put uspeo da pobedi šahovskog prvaka sveta, prošlo je bezmalo trideset godina. Moglo bi se reći da je to okvir u kome merimo napredak „računarske pameti“. Od namenski razvijenog super kompjutera, stigli smo do posebnih čipova za podršku veštačkoj inteligenciji u računarima i telefonima. Uprkos tome, rekao bih da smo još uvek na početku interesantnog i uzbudljivog puta.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)