Kako veštačka inteligencija utiče na politička zbivanja?
Iskustva izbora u SAD upućuju da političke kampanje sve više koriste generativnu veštačku inteligenciju za povezivanje sa biračima. Ova transformativna tehnologija može da kreira prilagođeni tekst, slike, video zapise, pa čak i govor za kreiranje poruka kampanje, omogućavajući povećanu efikasnost u oglašavanju. Generativna AI obećava kreiranje personalizovanog sadržaja velikih razmera uz minimalne troškove, izjednačavajući uslove za kampanje sa ograničenim resursima. Međutim, brzo usvajanje AI na ovom polju takođe uvodi značajne izazove, uključujući rizike od dezinformacija, generičkog sadržaja i pristrasnosti.
Generativna AI omogućava kampanjama da sintetišu ogromne podatke o glasačima i kreiraju poruke prilagođene različitoj publici. Alati kao što su ChatGPT mogu da generišu sofisticirani marketinški sadržaj za različite grupe birača, kao što su mladi glasači, ruralne zajednice ili roditelji zabrinuti za obrazovanje. Ovi alati mogu brzo da se skaliraju, omogućavajući kampanjama da preciziraju i ciljaju razmenu poruka sa do sadda neviđenom preciznošću. Za nedovoljno finansirane kampanje, AI smanjuje zavisnost od velikih digitalnih timova, omogućavajući manjim operacijama da se takmiče sa dobro finansiranim rivalima. Mogućnost veštačke inteligencije da personalizuje oglase poboljšava angažovanje birača, posebno u mobilizaciji akcija kao što su donacije ili izlaznost. Studije sugerišu da glasači često smatraju da su poruke generisane veštačkom inteligencijom ubedljive, favorizujući njihov sažet i činjenicama vođen ton.
Uprkos svom potencijalu, generativna AI predstavlja rizike koji bi mogli da potkopaju njenu efikasnost u političkom oglašavanju. Sposobnost veštačke inteligencije da generiše lažan ili obmanjujući sadržaj izaziva zabrinutost zbog njegove zloupotrebe u širenju dezinformacija, kao što se vidi u primerima duboko lažnih slika u kampanjama. Čak i dobronamerne kampanje mogu da se bore sa sklonošću veštačke inteligencije da „mašta“, proizvodeći izmišljen ili pristrastan sadržaj koji može biti neusklađen sa osnovnim porukama kampanje. Obećanja generisana veštačkom inteligencijom koja ostaju neispunjena takođe mogu vremenom narušiti poverenje birača.
Pristrasnost ugrađena u sisteme veštačke inteligencije predstavlja još jedan izazov. Obučeni na ogromnim, nesavršenim skupovima podataka, AI alati mogu nenamerno da produže stereotipe ili političke sklonosti, potencijalno otuđujući određene grupe birača. Štaviše, ograničenja veštačke inteligencije u rešavanju nijansiranih ili manje diskutovanih političkih pitanja mogu dovesti do generičkih, ne inspirativnih poruka koje ne uspevaju da angažuju glasače. Dok bi propisi, kao što su odricanje od odgovornosti o sadržaju generisanom veštačkom inteligencijom, mogli da ublaže rizike, tržišne snage mogu prirodno da dovedu do poboljšanja. Platforme koje se oslanjaju na angažovanje korisnika su podstaknute da promovišu efikasne, privlačne oglase, potencijalno obeshrabrujući sadržaj koji se ponavlja ili je pristrasan. Pored toga, očekuje se da će AI modeli evoluirati, uključujući šire i dublje podatke kako bi se smanjile greške i predrasude. Kampanje takođe mogu da steknu veću kontrolu nad AI izlazima kroz prateće alate za proveru činjenica i prilagođavanje sadržaja.
Dok veštačka inteligencija preoblikuje političko oglašavanje, kampanje moraju pažljivo da upravljaju svojim mogućnostima i zamkama kako bi se efikasno povezale sa biračima, istovremeno čuvajući demokratski integritet. Neke od posledica su već vidljive ali će se puni efekti videti u bliskoj budućnosti.
(Telegraf.rs/Goran Lazarov)
Video: Hit! Srpski fudbaleri plivali za časni krst na pripremama u Turskoj, evo ko je pobedio
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.