Kako će veštačka inteligencija uticati na zdravstvo u 2025. godini?

U 2025. godini, zdravstvene organizacije će dati prioritet analitičkim tehnologijama sa jasnim predlozima i čvrstim okvirima upravljanja veštačkom inteligencijom. U protekloj godini došlo je do povećanog usvajanja napredne veštačke inteligencije i analitike kako bi se poboljšala briga, pojednostavio radni tok i povećala efikasnost. Generativna AI (GenAI) je nastavila da dominira diskusijama, ali se trendovi pomeraju ka upravljanju i integraciji tehnologije zasnovane na vrednosti.

Usvajanje AI je značajno napredovalo, posebno u administrativnim oblastima kao što su upravljanje ciklusom prihoda i optimizacija toka rada. Međutim, nastojanja u vezi veštačke inteligencije, uključujući GenAI, dovelo je do zamora, jer se zdravstvene organizacije bore sa efikasnim primenom AI i obezbeđivanjem jasnog povrata ulaganja. Mnogim sistemima nedostaje upravljanje potrebno za maksimiziranje potencijala veštačke inteligencije, dok se zainteresovane strane suočavaju sa pritiskom da usvoje ove alate uprkos neizvesnim povećanjem vrednosti usluga.

Preporučujemo

Potražnja bez presedana od strane kliničkih i poslovnih lidera za integracijom veštačke inteligencije je praćena stalnim ispitivanjem njenih opipljivih prednosti. Rane implementacije često ne ispunjavaju očekivanja transformacije, što navodi organizacije da oprezno traže proverene slučajeve upotrebe. Neki napreduju dalje od dokaza koncepta do proizvodnje, fokusirajući se na personalizovanu medicinu, prediktivnu analitiku i podršku odlučivanju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji. Upravljanje je ključno za bezbedno i efikasno primenu AI.

Do kraja 2024. godine, američka FDA (Food and Drug Administration) je odobrila skoro 1.000 uređaja sa AI-om i izdala smernice za pojednostavljenje procesa odobravanja. Međutim, regulatorni napori često zaostaju za inovacijama, stvarajući sivu zonu u kojoj zdravstvene organizacije moraju samostalno da se kreću. Mnogi uspostavljaju unutrašnje okvire upravljanja i imenuju uloge poput glavnog službenika AI da nadgledaju odgovorno usvajanje. Organizacije takođe sarađuju preko entiteta kao što je Koalicija za zdravstvenu veštačku inteligenciju (CHAI), koja radi na uspostavljanju laboratorija za bezbednost i primenu najboljih praksi. Međutim, takve inicijative se suočavaju sa ispitivanjem, a potencijalne regulatorne promene što doprinosi neizvesnosti. Analitičari naglašavaju važnost razvoja fer, nepristrasnih i transparentnih AI algoritama podržanih robusnim upravljanjem. Efikasno skaliranje AI rešenja ostaje izazov.

Organizacije moraju da se pozabave pitanjima kao što su kvalitet podataka, pristrasnost i rizici za sajber bezbednost. Upravljanje je ključno za uspešno skaliranje, previđajući da bi alati AI mogli postati sastavni deo zdravstvenih tokova u roku od pet godina. Spremnost zaposlenih je još jedna ključna briga, posebno među starijim profesionalcima koji se suprotstavljaju tehnološkim promenama. Inicijative poput obaveznog obrazovanja za GenAI imaju za cilj da pripreme zdravstvene timove za široko usvajanje. Međutim, nejednakost u inovacijama i dalje predstavlja rizik, sa manjim sistemima koji potencijalno ne mogu da pristupe tehnologijama u nastajanju.

U 2025. godini, zainteresovane strane u zdravstvu moraju da se kreću kroz složen regulatorni sistem, da se pozabave izazovima zaposlenih i da se fokusiraju na slučajeve upotrebe veštačke inteligencije visoke vrednosti. Dajući prioritet upravljanju, kvalitetu podataka i pravičnosti u inovacijama, zdravstveni sistemi mogu otključati potencijal veštačke inteligencije da transformiše industriju. Promene će svakako biti vidljive u skoroj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)