Koliku pretnju za Bitkoin predstavlja kvantna kriptografija?

Kvantno računarstvo je multidisciplinarno polje koje kombinuje računarstvo, fiziku i matematiku i koristi kvantnu mehaniku za rešavanje složenih problema do sada neviđenom brzinom. Za razliku od klasičnih računara, kvantni sistemi koriste fenomene kao što su superpozicija i interferencija, omogućavajući prodor u oblastima kao što su mašinsko učenje, optimizacija i simulacije fizičkih ili hemijskih sistema.

Kriptografija je tehnika šifrovanja i obezbeđenja podataka, tradicionalno se oslanja na matematičke principe za zaštitu informacija. Kvantna kriptografija, međutim, koristi kvantnu mehaniku za poboljšanu bezbednost, čineći tradicionalne metode hakovanja neefikasnim. Google-ova nedavna najava o kvantnom računaru sa 105 kubita, ponovo je izazvala zabrinutost u vezi sa implikacijama na bitkoin i druge kriptografske sisteme. Iako novi kvantni računar predstavlja značajan napredak, istini za volju, razbijanje enkripcije bitkoina bi zahtevalo mnogo više računarske snage, između 1536 i 2338 kubita.

Preporučujemo

Bitkoin protokolu su neophodna prilagođavanja u bliskoj budućnosti kako bi se suprotstavio kvantnim pretnjama, slično kao i odgovarajuće nadogradnje za računarske sisteme. Ove promene, iako su zamršene i vremenski intenzivne, nisu egzistencijalne pretnje za bitkoin. Štaviše, izazovi kvantnog računarstva utiču na mnogo više oblasti od kriptovaluta, potencijalno ometajući sisteme šifrovanja koji se koriste u bankarstvu, e-trgovini, zdravstvu, nacionalnoj bezbednosti i još mnogo toga.

Prelazak na kvantno otporne protokole biće ogroman zadatak, sličan civilizacijskoj nadogradnji, jer enkripcija štiti okosnicu savremenog digitalnog života. Hitnost pretnje ’prikupi sada, dešifrujte kasnije’ dodatno naglašava potrebu za akcijom. Zlonamerni akteri danas mogu prikupljati šifrovane podatke, čuvajući ih dok ih kvantni računari ne mogu dešifrovati godinama kasnije. Ovaj scenario je posebno alarmantan za osetljive domene poput nacionalne odbrane, gde je dugoročna relevantnost podataka kritična.

Kao odgovor, razvoj post-kvantne kriptografije (PQC - Post Quantum Cryptography) je dobio zamah. Za razliku od tradicionalnih kriptografskih metoda ranjivih na kvantno dešifrovanje, PQC se oslanja na okvire kao što su kriptografija zasnovana na sistemima multivarijantnih polinomskih jednačina i potpisi zasnovani na heš vrednosti, koji su otporni na kvantne napade. Globalne inicijative, koje predvodi Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST), pokreću standardizaciju PQC algoritama. SAD imaju za cilj da prebace federalne sisteme na kvantno otporne metode do 2035. godine, uz ranije usvajanje za visokorizične sektore. Ova tranzicija uključuje ažuriranje postojećih protokola kao što je TLS i drugih, koji obezbeđuju internet komunikaciju, istovremeno obezbeđujući kompatibilnost u svim industrijama.

Kako se kvantna era približava, put napred će biti i izazovan. Kvantno računarstvo obećava napredak u različitim oblastima, ali zaštita digitalne bezbednosti će zahtevati kolektivne napore za usvajanje kvantno otpornih rešenja, obezbeđujući poverenje i funkcionalnost u svetu koji se brzo razvija. Kvantno računarstvo predstavlja dodatnu pretnju ionako već velikom moru bezbednosnih pretnji. Kako će to uticati na bezbednost digitalnog sveta saznaćemo uskoro.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)