Veselin Jevrosimović: Fabrike budućnosti

Kuće koje se bave istraživanjem tržišta i predviđanjem tehnološke budućnosti obično krajem godine sprovode ankete među vrhunskim stručnjacima i rukovodećim ljudima kompanija u različitim oblastima poslovanja.

Prvi objavljeni rezultati govore da bi 2025. i godine koje slede - pored veštačke inteligencije - mogao da obeleži ubrzani rast takozvanog industrijskog interneta stvari (eng. industrial internet of things, IIoT).

Preporučujemo

Redovan čitalac zna da internet stvari predstavlja povezane senzore, pametne uređaje i digitalizovane predmete iz naše svakodnevice. Tu su i softverska rešenja iz domena veštačke inteligencije koja analiziraju prikupljene podatke, upravljaju kompletnim sistemom i sprovode automatizaciju na osnovu dobijenih rezultata. Kada se ovaj koncept primeni u proizvodnim pogonima, govorimo o industrijskom internetu stvari.

Foto: Marko Jovanović

Kamere, merni instrumenti i drugi izvori podataka u realnom vremenu mogu da se ugrađuju u mašine, industrijske robote, vozila, izvore energije i druge delove fabrike. Naravno, izazovno okruženje u proizvodnji zahteva da svi pametni uređaji budu posebno robusni i otporni. Jednom kada su mašine povezane, na scenu stupaju programi za nadgledanje, optimizaciju i kontrolu.

Na taj način kompletan proizvodni proces postaje „pametan“. Krajnji cilj je da se potencijalni problemi u procesu na vreme uoče i prevaziđu, ali i da sistem uči i unapređuje sopstvenu efikasnost tokom vremena. Kao i svuda gde se koriste računarske mreže, posebna pažnja mora biti posvećena sajber sigurnosti, pogotovo u slučaju postrojenja u kojima havarije mogu da izazovu ekološke i druge katastrofe.

Industrijski internet stvari može direktno da se poveže i na druge digitalizovane procese poput sistema za nabavku repromaterijala na jednoj, odnosno skladištenje, transport i distribuciju gotovih proizvoda na drugoj strani lanca. Još jedna pozitivna posledica ovakvog pristupa je mnogo brža reakcija na potrebe tržišta, ali i sposobnost proizvodnje malih serija i personalizovanih linija proizvoda.

Ne smemo da zaboravimo da je prvu industrijsku revoluciju obeležio prelazak na automatizovani i neuporedivo efikasniji proces proizvodnje. Da li će intenzivno korišćenje interneta stvari u fabričkim halama biti na taj način revolucionarno, ostaje da se vidi. Sigurno je da će olakšati mnoge aktivnosti, pojeftiniti proizvodnju, optimizovati potrošnju energije i unaprediti sigurnost zaposlenih. Samo poslednje nabrojano dovoljan je razlog da se radujemo unapređenjima u ovoj oblasti.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)