Kako veštačka inteligencija može poboljšati gradski saobraćaj?

Nove tehnologije veštačke inteligencije transformišu upravljanje saobraćajem, posebno na zakrčenim raskrsnicama i tokom velikih događaja. Gradovi se stalno suočavaju sa povećanom gužvom, posebno leti ili tokom događaja kao što je koncert na stadionu. Istraživači širom sveta razvijaju optimizaciju saobraćajnih signala zasnovanu na veštačkoj inteligenciji. Njihov patentirani sistem, u kombinaciji sa inteligentnim platformama, dinamički prilagođava signale na osnovu prethodnih podataka i podataka u realnom vremenu, značajno smanjujući kašnjenja i zagušenja.

Saobraćajni koridor kojim upravlja veštačka inteligencija zabeležio je smanjenje zagušenja za 60% i nadmašio je sopstvene projekcije do 20%, naglašavajući njegov potencijal da se nosi sa naletima saobraćaja izazvanim masovnim događajima. Na osnovu postignutih rezultata vrše se dalja istraživanja u cilju implementacije ove tehnologije vođene veštačkom inteligencijom širom gradova. Iako sistem još nije u potpunosti u realnom vremenu, poboljšanja su u toku. Trenutno se strategije unapred učitavaju na osnovu podataka senzora primljenih sa izvesnim zakašnjenjem. Ovo podešavanje ograničava fleksibilnost, ali integrisanje bržeg pristupa podacima može omogućiti prilagođavanje signala u realnom vremenu, dodatno poboljšavajući odziv sistema.

Preporučujemo

Korisnost veštačke inteligencije u upravljanju saobraćajem takođe se može videti u Koventriju, gde tim sa Univerziteta Aston isprobava tehnike učenja uz pomoć veštačke inteligencije. Ovaj sistem omogućava saobraćajnim signalima da sami nauče optimalno vreme analiziranjem CCTV snimaka uživo, poboljšavajući protok i smanjujući zagušenje. Nadograđivanjem sistema veštačke inteligencije za povoljne akcije, ona uči da efikasno upravlja saobraćajem, čak i dajući prioritet vozilima za hitne slučajeve. Kompanije kao što je VivaCity takođe napreduju sa naprednim senzorima sposobnim za multimodalno prikupljanje podataka, uključujući broj pešaka i vozila, oko prometnih mesta. Ovi senzori unose podatke u AI sisteme kako bi informisali o odlukama o kontroli saobraćaja i predvideli pešačke prelaze, čime se balansiraju potrebe svih učesnika u saobraćaju.

Buduća poboljšanja mogu omogućiti veštačkoj inteligenciji da obezbedi navođenje rute, pomažući vozačima da u potpunosti izbegnu zastoje. Integracijom sa navigacionim sistemima, AI bi mogla da predloži alternativne rute, ravnomernije raspoređujući saobraćaj. Takav napredak naglašava potencijal AI da stvori sigurnije, efikasnije sisteme upravljanja gradskim saobraćajem. Kako AI nastavlja da se razvija, potražnja za stručnjacima za upravljanje saobraćajem koji razumeju njene prednosti i ograničenja će rasti, zbog čega je od ključne važnosti da profesionalci u industriji postanu „pismeni“ u pogledu veštačke inteligencije. Budućnost gradske mobilnosti mogla bi biti oblikovana ovim novim tehnologijama koje nude nove alate za inteligentnu i održivu kontrolu saobraćaja. U mnogim gradovima budućnost je već vidljiva.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)