Kako digitalne valute utiču na centralne banke?

Uspon digitalnih valuta centralnih banaka (Central Bank Digital Currencies - CBDC) postavlja pitanje da li će one na kraju zameniti gotovinu. Kako ekonomije postaju sve više digitalizovane, centralne banke aktivno istražuju CBDC kako bi održale korak sa tehnološkim napretkom. Ove digitalne valute predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja koje izdaje centralna banka i imaju za cilj da budu sigurne i efikasne kao i gotovina, ali optimizovane za digitalne transakcije. CBDC se razlikuju od decentralizovanih kriptovaluta po tome što ih reguliše vlada, što im omogućava da budu pouzdani alati i u maloprodajnim i u veleprodajnim sistemima plaćanja.

Globalni pritisak ka CBDC je očigledan, sa približno 134 zemlje koje predstavljaju skoro sav globalni BDP. Maloprodajni CBDC, dostupni javnosti, i veleprodajni CBDC, dizajnirani za institucionalne transakcije, imaju za cilj da zadovolje potrebe digitalnih ekonomija. Uspešno uvođenje CBDC-a zahtevalo bi robusnu digitalnu infrastrukturu, zaštitne mere za privatnost i poštovanje standarda protiv pranja novca kako bi se izgradilo poverenje javnosti. Ovi faktori obezbeđuju kontrolisan, siguran i efikasan prelazak na sisteme digitalnih valuta.

Preporučujemo

U regionima kao što su Bliski istok i Severna Afrika, gde je digitalna i finansijska uključenost raznolika, CBDC nude jasne prednosti. Za zemlje u razvoju, maloprodajni CBDC bi mogli značajno poboljšati finansijski pristup; od 2021. godine, samo 48% odraslih u arapskim državama bez visokog dohotka imalo je finansijske račune, daleko ispod globalnog proseka za ekonomije u razvoju. Maloprodajni CBDC bi omogućio stanovništvu bez bankovnog poslovanja da bezbedan i direktan pristup finansijskim uslugama. Pored toga, CBDC mogu da pojednostave državne isplate, kao što su socijalni transferi i subvencije, povećavajući transparentnost i efikasnost.

Napredne ekonomije, kao što su UAE i Saudijska Arabija, vide prednosti u veleprodajnim CBDC-ovima za prekogranične transakcije, što bi moglo poboljšati njihove aspiracije kao međunarodna finansijska čvorišta. Projekti kao što su mBridge i Project Aber pokazuju kako CBDC olakšavaju prekogranična poravnanja, potencijalno smanjujući zavisnost od tradicionalnih kanala transakcija kao što su američki dolar i SWIFT. Ova promena bi mogla da pokrene postepeni trend ka dedolarizaciji dok zemlje istražuju alternativne valute poput juana ili dirhama UAE za regionalnu i globalnu trgovinu.

Međutim, za postizanje ovih ciljeva neophodna je sveobuhvatna digitalna infrastruktura, kao što su digitalni ID i sistemi plaćanja u realnom vremenu, kako bi se osigurala dostupnost, uključenost i interoperabilnost preko granica. Primeri uključuju indijski program Aadhar ili brazilski Pik, koji služe kao modeli za integraciju digitalnog ID-a sa sistemima plaćanja.

CBDC-i mogu postepeno redefinisati globalne finansijske tokove, utičući ne samo na monetarnu politiku već́ i na dinamiku međunarodne trgovine. Uspešna primena CBDC-a mogla bi da obezbedi put ka digitalno inkluzivnijem i geopolitički diversifikovanom ekonomskom pejzažu, potencijalno preoblikujući oslanjanje na tradicionalne valute u globalnim finansijama. Budućnost je već na vidiku.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)