Veselin Jevrosimović: Univerzalni jezik emocija

Verujem da mlađi čitaoci nisu čuli za esperanto. U pitanju je veštački konstruisani jezik nastao krajem devetnaestog veka sa ciljem da postane univerzalni alat za komunikaciju među narodima.

Premda se procenjuje da ga danas govori više od sto hiljada ljudi u svetu, može se slobodno reći da ideja nije uspela.

Preporučujemo

Umesto zajedničkog svetskog jezika, tokom istorije su se u svakom momentu nametnuli jedan ili dva najzastupljenija postojeća jezika koji su postali de-fakto standard za internacionalno sporazumevanje.

Danas možemo da svedočimo jednom novom fenomenu.

Foto: Marko Jovanović

Naime, u digitalnom svetu masovno se koriste servisi za instant razmenu tekstualnih poruka. Budući da je brzina komunikacije presudna, a virtuelne tastature mobilnih uređaja neudobne za unos većih količina teksta, sličice i ikonice postaju zamena za pojedine reči, često i kompletne fraze, kao i izražavanje emocija.

Pojava nije nova. Još u ranim fazama razvoja računara programeri su se dovijali i kreirali takozvane smajlije kombinovanjem standardnih slova i znakova interpunkcije. Na primer, :-) predstavlja osmehnuto lice rotirano za devedeset stepeni.

Onda je krajem devedesetih u Japanu, za potrebe pejdžera namenjenog mladima, dizajniran prvi set sličica za komunikaciju. Dobili su naziv „emodži“ (eng. emoji), što na japanskom znači piktogram. Tokom dvehiljaditih ovu ideju je prihvatio ostatak sveta, a danas već možemo da govorimo o emodžijima (ili emotikonima, kako se još nazivaju) kao novom univerzalnom pismu.

U zvaničnom međunarodnom standardu za prikaz teksta na računarskim uređajima emotikoni su prisutni od 2010. godine, a u međuvremenu njihov broj konstantno raste. Uostalom, ko od čitalaca nikada nije u poruku ili komentar na internetu uključio neku sličicu?

Naravno, postavlja se i važno pitanje da li uvođenjem sve više emodžija i raznih drugih vrsta jednostavnih ilustracija u svakodnevnu digitalnu komunikaciju krnjimo bogatstvo jezika.

Još i više, da li je piktogram dovoljno dobar način da se izraze misli i osećanja? Ne zaboravimo da su prva pisma u istoriji čovečanstva bila bazirana upravo na slikama.

Egipatski hijeroglifi posedovali su više od hiljadu različitih znakova od kojih su mnogi bili bukvalna vizuelna predstava predmeta ili bića. U prethodna četiri milenijuma, napredak civilizacije doveo je do pisama koja omogućuju neuporedivo preciznije beleženje ideja.

Da li se sada vraćamo unazad, odnosno da li su emotikoni novi hijeroglifi?

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)