Veselin Jevrosimović: Strategija sadržaja

Više sam puta na ovim stranicama istakao da je veštačka inteligencija koju danas koristimo ništa drugo do napredna statistika. I pored toga ona može da bude izuzetno korisna. Uostalom, verujem da je bezmalo svaki čitalac oprobao neki oblik primene – bilo da je tražio odgovore od velikih jezičkih modela, oprobao se kao umetnik u konstruisanju fotografija i crteža, ili je mehanizme veštačke inteligencije koristio u okviru nekog namenskog softvera.

Suština je da čovečanstvo raspolaže nepojmljivo velikim količinama javno dostupnih podataka i da kompleksna analiza i upotreba tih podataka može značajno da pomogne u mnogim aktivnostima.

Preporučujemo

Jedna od njih je sve popularniji marketing sadržaja (eng. content marketing). Radi se o kreiranju i objavljivanju korisnih sadržaja koji su vezani za brend ili kompaniju koja se promoviše, a koji mogu biti zanimljivi potencijalnim klijentima. Najčešće su to podkasti, blogovi, različiti video sadržaji, magazini, kursevi i vebinari, objave na društvenim mrežama i slično.

Foto: Marko Jovanović

Korisnici često nisu ni svesni da je namena sadržaja koje konzumiraju posredna promocija jednog ili više brendova. Uostalom, cilj i nije direktan marketing, već izgradnja svesti i stavova publike, odnosno isticanje određenih tema.

E sad, budući da ulaganja u proizvodnju ovakvih materijala nisu mala, veoma je bitno da postoji jasna strategija njihovog kreiranja, kao i da oni budu što efikasniji. Tu na scenu stupa veštačka inteligencija, odnosno specijalizovana softverska rešenja za istraživanje efekata marketinga sadržaja (eng. content intelligence).

Ovi programi, na osnovu prikupljenih podataka, mogu da analiziraju na koji način korisnici reaguju na različite vrste i forme objavljenih materijala, ali i da preporuče kakvim stilom je najbolje da se obraćaju publici. Deo ovih rešenja mogu da budu i alati za automatizaciju kreiranja sadržaja i upravljanje nalozima na društvenim mrežama.

Dok čekamo da neke buduće neuronske mreže omoguće veštačku inteligenciju koja će moći da se meri sa snagom ljudskog uma, imamo postojeća rešenja koja iz dana u dan sve više napreduju. Ona samo u retkim slučajevima mogu u potpunosti da zamene ljude, dok uglavnom služe da povećaju efikasnost i donesu uštede u vremenu i novcu.

Zbog toga je, umesto straha od gubitka radnih mesta, mnogo važnije da razumemo nova rešenja i da se na vreme obučavamo da ih koristimo.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)