Veselin Jevrosimović: Cena kompjuterske pameti

Kada prvi put direktno oprobate savremena rešenja iz domena koji nazivamo veštačka inteligencija, ostanete opčinjeni čudesnošću dobijenih rezultata. Bilo da ste postavili pitanje jezičkom modelu ili zahtevali od softvera da generiše fotografiju prema zadatom opisu, proizvodi kompjuterske „pameti“ graniče se sa naučnom fantastikom.

Međutim, redovan čitalac ovih redova zna da još uvek nismo dosegli inteligenciju koja može da se meri sa snagom ljudskog uma, odnosno da su svi postojeći mehanizmi suštinski bazirani na statistici i obradi enormnih količina podataka.

Preporučujemo

To je sasvim u redu. Od veštačke inteligencije se u ovoj fazi razvoja očekuje da automatizuje, ubrza i značajno pomogne u različitim aktivnostima - od poslovnih procesa, preko istraživanja i razvoja novih proizvoda, do učenja i pomoći ugroženim grupama.

Ukratko, mašine (još uvek) ne mogu da zamene ljude, ali mogu da dopune i unaprede njihove sposobnosti. Procene su da će u narednih deset godina globalna produktivnost, usled primene novih softvera, porasti za jedan ili dva procenta.

Foto: Milena Đorđević

E sad, mnogi postavljaju pitanje da li procenjena dobit odgovara ulaganjima. Naime, cena uspostavljanja i održavanja jednog velikog jezičkog modela (kao što je ČetGPT, na primer) meri se desetinama i stotinama miliona dolara. Najpre, za paralelnu obradu neverovatno velikih količina podataka koji se koriste pri treniranju jezičkih modela potrebne su desetine hiljada skupih procesorskih jedinica.

One se smeštaju u ogromne data centre koji zahtevaju kompleksnu infrastrukturu, uključujući i mehanizme za hlađenje. Količina električne energije koju ovakva postrojenja troše meri se gigavat-časovima. Sve to ima i značajan negativan uticaj na čovekovu okolinu, što je posebna tema. Na kraju, u cenu moraju biti uračunati i timovi eksperata, i to ne samo u periodu inicijalnog projektovanja i razvoja, već i tokom eksploatacije i održavanja.

Jedno od rešenja za pomenute probleme mogao bi da bude razvoj kvantnih računara koji će podatke obrađivati neuporedivo brže. Još uvek ne raspolažemo procenama koliko bi mogla da košta praktična upotreba ovakvih superkompjutera, ali je sigurno da će oni omogućiti pomeranje granica u razvoju veštačke inteligencije. To je ujedno i odgovor na rasprave o isplativosti ulaganja. Jedini način da napredujemo i dosegnemo željene visine jeste da ulažemo u znanje, nauku i tehnologiju.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)