Ko je začetnik veštačke inteligencije?

Džon Mekarti, vizionar koji stoji iza termina „veštačka inteligencija“, lansirao je revolucionarnu ideju 1955. godine koja bi suštinski preoblikovala tehnologiju. On je zamislio mašine sposobne da rasuđuju poput ljudi, postavljajući temelje za svet vođen veštačkom inteligencijom kakav danas poznajemo. Ova vizija je iskristalisana na revolucionarnoj konferenciji održanoj na Dartmut koledžu sledeće godine, koja je uspostavila veštačku inteligenciju kao akademsku disciplinu i okupila vodeće naučnike koji će decenijama oblikovati njen razvoj.

Mekartijev doprinos veštačkoj inteligenciji je ogroman. Njegov rad, koji je opisao kao „nauku i inženjering proizvodnje inteligentnih mašina“, uključivao je organizovanje ključne Dartmu konferencije i stvaranje programskog jezika Lisp 1958. Lisp, drugi jezik visokog nivoa posle Fortrana, uveo je revolucionarni koncept simboličkog izraza, a ne numerička izračunavanja. Ova inovacija nije samo unapredila istraživanje veštačke inteligencije, već́ je postala sastavni deo različitih oblasti, uključujući robotiku, naučno računarstvo i internet usluge kao što su otkrivanje prevara sa kreditnim karticama i zakazivanje avio-kompanija. Lispova uloga u ranim kompjuterskim šahovskim programima dodatno je učvrstila njegov poštovani status među programerima.

Preporučujemo

Još jedno značajno Mekartijevo dostignuće bio je njegov pionirski koncept kompjuterskog deljenja vremena, koji je zamislio kao digitalni alat. Šezdesetih godina prošlog veka, kada su lični računari još uvek bili daleki san, Mekarti je predložio centralni računar sposoban da podržava više korisnika istovremeno, koncept koji će se kasnije razviti u moderno računarstvo u oblaku. Godine 1961. predviđao je da bi računarstvo moglo da postane javno sredstvo slično telefonskom sistemu, predviđanje koje je postalo kamen temeljac Interneta.

Mekartijevo akademsko putovanje počelo je doktoratom iz matematike na Prinstonu 1951. Karijera ga je odvela u Dartmut, gde je upoznao Marvina Minskija, budućeg inspiratora veštačke inteligencije. Zajedno su 1959. godine osnivali Laboratoriju za veštačku inteligenciju MIT-a. Nakon toga, Mekarti je 1962. osnovao Stanfordsku AI laboratoriju (SAIL), gde je vodio pionirski rad na automobilima koji se sami voze, svesti robota i zdravom razumu donošenja odluka. Njegova laboratorija je bila rasadnik inovacija tokom 1960-ih i 70-ih godina, privlačeći pionire iz Silicijumske doline kao što su Stiv Džobs i Stiv Vozniak.

Pored njegovih tehničkih dostignuća, Mekartijeva kasnija karijera uključivala je spekulativne poduhvate u e-trgovini i stvaranje novog programskog jezika po imenu Elephant, što odražava njegovu trajnu kreativnost. Uprkos svom grubom maniru, Mekarti je poznat po svojoj velikodušnosti i posvećenosti. Njegov krajnji san o kompjuteru koji prođe Tjuringov test, koji se ne razlikuje od ljudskih reakcija, ostaje neostvaren. Ipak, Mekartijevo nasleđe kao pionira u veštačkoj inteligenciji i računarstvu traje, a njegov vizionarski doprinos nastavlja da utiče na ovu oblast.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)