Kockanje ili kreiranje budućnosti finansijskog tržišta?

Brz rast Bitkoina i drugih kriptovaluta predstavljao je značajne izazove za vlade i centralne banke širom sveta. U početku su posmatrane kao eksperimentalna digitalna imovina, kriptovalute su evoluirale u tehnologije vredne trilion dolara sa potencijalom da poremete globalni finansijski sistem. Njihova rastuća popularnost i nestabilnost tržišta izazvali su debate o njihovoj ulozi u budućnosti novca.

Kriptovalute su prešle sa digitalnih kurioziteta na sredstva koja se koriste za različite transakcije, uključujući kupovinu softvera i, kontroverzno, ilegalne aktivnosti. Zagovornici ih vide kao demokratizujuće, izazivajući tradicionalne finansijske institucije poput centralnih banaka i Volstrita decentralizacijom stvaranja novca. Međutim, kritičari tvrde da oni olakšavaju kriminalne aktivnosti i doprinose nestabilnosti i nejednakosti tržišta. Decentralizovana priroda kriptovaluta, koje funkcionišu na blokčejn tehnologiji, dozvoljava transakcije bez centralnog autoriteta.

Preporučujemo

Bitkoin, koji je 2009. godine stvorio pseudonim Satoši Nakamoto, ostaje najistaknutija kriptovaluta. Njegova tržišna kapitalizacija odavno premašila 1 milijardu dolara. Druge kriptovalute poput Ethereuma, pa čak i šaljive valute kao što je Dogecoin, takođe su postale popularne.

Kao odgovor na bum kriptovaluta, mnoge vlade istražuju uvođenje digitalnih valuta centralne banke (CBDC - Central Bank Digital Currency). Do januara 2024. 130 zemalja, uključujući SAD, razmatraju CBDC da se takmiče sa decentralizovanim kriptovalutama. CBDC nude prednosti kriptovaluta brzinu i digitalnu efikasnost, bez povezanih rizika neregulisanih sredstava. Međutim, oni dolaze sa sopstvenim izazovima, uključujući zabrinutost oko centralizacije moći i podataka u jednoj instituciji.

Rudarenje Bitkoina, koje zahteva rešavanje složenih matematičkih problema, troši ogromne količine energije, izazivajući zabrinutost zbog njegovog uticaja na životnu sredinu. Pored toga, kriptovalute su postale alat za sajber kriminalce, teroriste i odmetničke države da izbegnu sankcije i olakšaju nezakonite aktivnosti. Napadi ransomvera, u kojima hakeri zahtevaju plaćanja kriptovalutama, su u porastu, a vlasti se bore da efikasno regulišu ovu digitalnu imovinu.

Neregulisana priroda kriptovaluta dovela je do zabrinutosti zbog prevare, utaje poreza i finansijske stabilnosti. Nestalnost ostaje ključno pitanje, ograničavajući njihovu upotrebu kao stabilnog oblika valute.

Uprkos svom potencijalu, kriptovalute kao što je Bitkoin se i dalje prvenstveno koriste za špekulacije, a mnogi investitori se nadaju dugoročnim dobitima zasnovanim na budućim primenama blokčejn tehnologije. U međuvremenu, stabilni koini, digitalna sredstva vezana za tradicionalne valute, nude veću stabilnost, ali su takođe pod nadzorom regulatora. Ukratko, dok su kriptovalute napravile značajan napredak u preoblikovanju finansijskih sistema, njihova budućnost ostaje neizvesna dok se vlade i regulatori bore sa načinom upravljanja svojim rizicima.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)