Kako AI omogućava masovno špijuniranje preko Interneta?

Internet je promenio način na koji se vrši nadzor, omogućavajući masovno prikupljanje podataka što je ranije bilo nemoguć. Sada je veštačka inteligencija (AI) postavljena da revolucioniše špijuniranje na skoro isti način. Tradicionalno, nadzor i špijuniranje, iako povezani, bili su različite prakse. Nadzor je uključivao praćenje nečijih kretanja, na primer gde su otišli, šta su kupili i sa kim su komunicirali. Špijuniranje se, međutim, fokusiralo na prikupljanje privatnih razgovora, za koje su obično potrebni prisluškivači i angažovanje velikog broja ljudi koji su pratili i analizirali podatke.

Pre interneta, nadzor je bio dugotrajan proces. Bilo je potrebno da neko ručno prati aktivnosti druge osobe, od mesta nastanka informacije pa do mesta njenog korišćenja. Sa pojavom pametnih telefona, aplikacija i digitalnih tehnologija, ovaj oblik nadgledanja je postao automatizovan. Naši telefoni prate naše lokacije, kreditne kartice beleže naše kupovine, a aplikacije beleže našu komunikaciju. Ono što je nekada bilo ručno postalo je masovno i automatsko. Nadzor je evoluirao u poslovni model interneta i gotovo je nemoguće pojedincu da to izbegne. Pre nego što je nadzor automatizovan, špijuniranje je zaostajalo zbog oslanjanja na ljudski rad za tumačenje razgovora i interakcija. NSO grupa, kompanija za sajber nadzor iz Izraela, razvila je špijunske alate koji mogu da se infiltriraju u telefone, ali osoba i dalje treba da pregleda uhvaćene podatke. Slično tome, vlade poput Kine koristile su grube metode za cenzuru društvenih medija na osnovu ključnih reči. Ove tehnike su bile grube i lako ih je zaobići, ali AI će uskoro promeniti tu dinamiku.

Preporučujemo

AI se ističe u zadacima kao što su sumiranje i organizacija podataka. Može da pregleda sate razgovora i svede ih na ključne stavke, ili pregleda milione razgovora i kategoriše ih po temama. Iako se AI tehnologije još uvek razvijaju i podložne su greškama, one već́ mogu da obrađuju informacije mnogo brže i efikasnije od ljudi. Ovi alati se brzo poboljšavaju, a mi smo na ivici ere u kojoj će masovno špijuniranje biti skalabilno i sofisticirano. Baš kao što je masovni nadzor omogućio retroaktivno praćenje, masovno špijuniranje će stvoriti mogućnost masovnog pretraživanja prošlih razgovora i interakcija. AI će omogućiti praćenje evolucije diskusija o određenim temama, istraživanje zločinačkih zavera ili identifikaciju organizacionih struktura zasnovanih na obrascima u komunikaciji. Ove mogućnosti se protežu izvan digitalnog domena, sa uređajima kao što su Siri, Alexa i Google Assistant koji slušaju razgovore u stvarnom svetu, iako većina ovih podataka još nije uskladištena.

Posledice masovnog špijuniranja su duboke. To će dodatno povećati društvenu kontrolu, podstičući ljude na samocenzuru kao odgovor na stalno praćenje. Vlade i korporacije će iskoristiti ove alate u svoju korist. Kompanije već́ koriste masovni nadzor za prilagođavanje personalizovanih oglasa; masovno špijuniranje će poboljšati ovu praksu, nudeći trgovcima neviđen uvid u privatni život, raspoloženja i razgovore korisnika. Iako bi se mogli doneti propisi za ograničavanje masovnog špijuniranja, aktivnosti na razvoju masovnog nadzora sugerišu da će takve mere biti sprovedene u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)