Šta nam donosi EU Zakon o veštačkoj inteligenciji?

Širom sveta, vlade se bore oko toga kako da efikasno upravljaju složenošću veštačke inteligencije. Ova tehnologija koja se brzo razvija ima veliki potencijal za unapređenje nacionalnih ekonomija i pojednostavljenje svakodnevnih zadataka. Međutim, to takođe predstavlja ozbiljne rizike, uključujući zločine sa veštačkom inteligencijom, širenje dezinformacija, pojačan nadzor i diskriminaciju marginalizovanih grupa.

Evropska unija (EU) je pokazala napredak u rešavanju ovih izazova primenom svog Zakona o veštačkoj inteligenciji, koji je nedavno stupio na snagu. Ovaj značajni zakon označava prvi sveobuhvatni napor na globalnom nivou da se regulišu rizici od veštačke inteligencije, nudeći vredne lekcije za druge nacije, kako bi se osiguralo da je AI sigurna i korisna za sve.

Preporučujemo

AI je postala duboko ukorenjena u društvu, podržavajući algoritme koji predlažu muziku, filmove i emisije na platformama kao što su Spotify i Netflix. Koristi se u sistemima za prepoznavanje lica na aerodromima i tržnim centrima i sve više u zapošljavanju, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti.

Međutim, mračnije aplikacije AI su zabrinjavajuće. Može da generiše lažni sadržaj, olakša onlajn prevare, omogući opsežan nadzor i naruši pravo na privatnosti.

Na primer, u novembru 2021. godine, australijski komesar za informacije i privatnost, utvrdio je da je alat za prepoznavanje lica Clearview AI prekršio zakone o privatnosti prikupljanjem fotografija sa društvenih medija. Uprkos ovoj presudi, nedavna istraga je otkrila da kompanija nastavlja da prikuplja slike Australijanaca za svoju bazu podataka. Takvi slučajevi naglašavaju hitnu potrebu za poboljšanom regulativom AI, pri čemu čak i programeri pozivaju na zakonodavne okvire za upravljanje rizicima.

Zakon o veštačkoj inteligenciji EU kategoriše sisteme veštačke inteligencije na osnovu nivoa rizika koji predstavljaju. Sistemi visokog rizika, koji mogu uticati na zdravlje, bezbednost ili ljudska prava, moraju da se pridržavaju strožih zahteva.

Zakon zabranjuje određene visokorizične sisteme, kao što su oni koji koriste podsvesne tehnike ili neograničeno prepoznavanje lica, dok drugi sistemi moraju razviti planove upravljanja rizikom, osigurati kvalitet podataka i održavati ljudski nadzor.

Sistemi veštačke inteligencije nižeg rizika, kao što su četbotovi, podležu obavezama transparentnosti, obaveštavajući korisnike kada su u interakciji sa veštačkom inteligencijom, a ne sa čovekom. Regulatorni organi će pratiti poštovanje propisa i izricati kazne za prekršaje.

Inicijativa EU je deo šireg globalnog pokreta; ranije ove godine, Savet Evrope je usvojio sporazum kojim se zahteva od veštačke inteligencije da poštuje ljudska prava, a Kanada priprema nacrt zakona o veštačkoj inteligenciji i podacima. Nasuprot tome, SAD predlažu više zakona specifičnih za sektor.

U Australiji, rastuća zabrinutost javnosti za AI podstakla je korake za sprovođenje neophodnih propisa. Savezna vlada je sprovela javne konsultacije i formirala ekspertsku grupu za veštačku inteligenciju za izradu početnih zakona. U toku su i planovi za reformu zakona koji se bave izazovima veštačke inteligencije u zdravstvu, zaštiti potrošača i kreativnim industrijama.

Iako je pristup EU zasnovan na riziku obećavajući početak, jasno je da jedinstveni zakon o veštačkoj inteligenciji ne može da se pozabavi kompleksnošću tehnologije u različitim sektorima. Na primer, AI u zdravstvu postavlja jedinstvene etičke i pravne izazove koji zahtevaju specijalizovane propise.

Efikasno upravljanje veštačkom inteligencijom će zahtevati saradnju između kreatora politike, industrija i zajednica kako bi se iskoristio potencijal veštačke inteligencije uz istovremeno minimiziranje njenih rizika, obezbeđujući da ona služi kao snaga dobra u društvu. Rezultate primene Zakona, imaćemo prilike da vidimo u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)