Kakvu budućnost nam priprema veštačka inteligencija?

Ne tako davno, ideja o razgovoru sa računarom koji je skoro ljudski izgledala je kao čista naučna fantastika. Očigledno je da veštačka inteligencija brzo napreduje.

Ono što se nekada činilo nemogućim sada je nadohvat ruke, što nas navodi da razmislimo: Šta će AI postići u narednih deset, dvadeset ili pedeset godina? Iako ne možemo da predvidimo budućnost sa potpunom sigurnošću, razumno je očekivati da će AI nastaviti da se razvija na načine koji duboko utiču na naše živote.

Preporučujemo

Kao i druge transformativne tehnologije, kao što su vatra, snaga pare, električna energija i računarstvo, AI je spremna da postane sposobnija i duboko integrisana u svakodnevni život. Ono što izdvaja AI, međutim, jeste njena sposobnost da se poboljša, potencijalno ubrzavajući napredak na neočekivane načine.

Jedna od potencijalnih prekretnica je pojava veštačke opšte inteligencije (Artificial General Intelligence - AGI). Za razliku od današnje veštačke inteligencije, koja je uska i specijalizovana, AGI bi bila sposobna da primeni svoje znanje na različite zadatke, slično kao ljudska inteligencija.

AGI bi mogao da razmišlja kreativno, rešava složene probleme i prilagođava se novim izazovima, što predstavlja značajan iskorak u sposobnostima veštačke inteligencije. Još jedan uzbudljiv razvoj mogao bi biti Kvantna AI, koji kombinuje kvantno računarstvo sa AI. Kvantno računarstvo, koje je još u ranoj fazi, može da izvrši određene proračune daleko brže od klasičnih računara.

U budućnosti bi moglo da pokreće AI algoritme, omogućavajući im da obrađuju ogromne skupove podataka i rešavaju složene probleme poput optimizacije i kriptografije sa većom efikasnošću.

Jedna od prekretnica o kojima se najviše raspravlja je Singularnost, hipotetički trenutak kada AI nadmašuje ljudsku inteligenciju i počinje da se samostalno poboljšava. Posledica ovoga su neizvesne, jer AI može razviti ideje i prioritete koji se značajno razlikuju od naših.

Krajnja prekretnica mogla bi biti AI postizanje svesti, mašine toliko napredne da postaju samosvesne i doživljavaju stvarnost na način sličan ljudima. Iako je ovaj koncept duboko filozofski i kontroverzan, njegova realizacija bi pokrenula duboka etička pitanja.

Zamišljajući budućnost, do 2034. AI bi mogla da revolucioniše zdravstvenu zaštitu, omogućavajući pojedincima da koriste AI zdravstvene asistente za personalizovano praćenje i preventivnu negu. Do 2044. AI bi mogla da igra ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, omogućavajući donošenje strateških odluka za ublažavanje uticaja na životnu sredinu.

Gledajući dalje unapred, veštačka inteligencija bi mogla da upravlja čitavim društvima do 2074. godine, što bi dovelo do utopijskih mogućnosti. Iako ovi scenariji danas mogu izgledati kao naučna fantastika, brz tempo tehnoloških promena sugeriše da bi neki mogli postati stvarnost.

Kako AI nastavlja da zamagljuje granice između fikcije i stvarnosti, moramo preispitati šta je moguće i pripremiti se za budućnost u kojoj AI igra centralnu ulogu u rešavanju globalnih izazova. Istinu ćemo saznati u budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)