Zašto je filozofija ključna u vreme veštačke inteligencije?

U brzo napredujućem dobu veštačke inteligencije (AI), značaj filozofije je postao izraženiji nego ikada. Strah od lažnih AI sistema, koji podseća na superinteligencije u Terminatoru Džejmsa Kamerona, naveo je kompanije kao što je OpenAI da posvete značajne resurse kako bi osigurali da budući sistemi veštačke inteligencije budu usklađeni sa ljudskim vrednostima. Njihova nedavna najava da bi superinteligencija mogla da se pojavi u ovoj deceniji naglašava hitnost rešavanja ovih etičkih izazova.

Filozofija je sastavni deo veštačke inteligencije od njegovih ranih dana. Razvoj Logic Theorerist-a 1956. godine, programa osmišljenog da dokaže matematičke teoreme, u velikoj meri se oslanjao na rad filozofa poput Alfreda Norta Vajtheda i Bertranda Rasela. Na osnove AI su duboko uticale filozofske debate i napredak u logici ličnosti kao što su Gottlob Frege, Kurt Gedel i Alan Tjuring. Fregeovo uvođenje kvantitativnih varijabli u logiku, Gedelove teoreme o granicama dokazivosti i Tjuringova konceptualizacija računarske mašine bili su ključni za pojavu veštačke inteligencije.

Preporučujemo

Čak i dok je AI evoluirala, sa savremenim sistemima koji se više oslanjaju na duboko učenje i ogromnu obradu podataka, filozofija ostaje relevantna. Veliki jezički modeli kao što je ChatGPT-a, koji generišu konverzacijski tekst, zasnovani su na principima koji odražavaju tvrdnju Ludviga Vitgenštajna iz 20. veka da je značenje reči njena upotreba u jeziku. Ovi modeli postavljaju duboka filozofska pitanja o razumevanju, svesti i kreativnosti. Dok nauka tek treba da u potpunosti objasni kako svest nastaje iz ljudskog mozga, neki filozofi tvrde da ovaj teški problem može zahtevati filozofski uvid izvan onoga što sama nauka može da ponudi.

Štaviše, etičke posledice razvoja veštačke inteligencije, posebno u usklađivanju AI sa ljudskim vrednostima, zahtevaju multidisciplinarni pristup. Filozofi, društveni naučnici, pravnici, kreatori politike i građani moraju da sarađuju kako bi odgovorili na društvene izazove koje postavlja veštačka inteligencija. Zabrinutost oko uticaja tehnoloških kompanija na demokratiju i društvo navela je mislioce poput Džejmija Saskinda da pozovu na digitalnu republiku koja ponovo zamišlja političke i ekonomske sisteme koji omogućavaju dominaciju tehnologije.

Uticaj veštačke inteligencije na samu filozofiju je takođe značajan. Oblast računarske filozofije, koja koristi AI za modeliranje i procenu filozofskih pitanja, je oblast u nastajanju koja bi mogla da revolucioniše način na koji pristupamo složenim pitanjima. Projekti kao što je PolyGraphs, koji simuliraju efekte deljenja informacija na društvenim medijima, ilustruju kako se veštačka inteligencija može koristiti za istraživanje etičkih pitanja na nove načine.

Kako AI nastavlja da napreduje, ne samo da će predstavljati nove izazove, već će ponuditi i nove alate za filozofsko istraživanje, pružajući nov uvid u stara pitanja o svesti, kreativnosti i prirodi ljudskih vrednosti. Kakve će sve promene izazivati veštačka inteligencija može se samo nazreti, a pokazaće ih budućnost.

(Telegraf.rs/Goran Zoranov)