Da li budućnost finansijskog sektora leži u decentralizaciji?

Živimo u svetu centralizovanih finansija u kome se finansijski tokovi kontrolišu od strane vlada i centralnih banaka pojedinih država. Decentralizovane finansije (DeFi) su finansijska tehnologija u nastajanju koja predstavlja izazov za trenutni centralizovani bankarski sistem. DeFi pokušava da eliminiše naknade koje banke i druge kompanije za finansijske usluge naplaćuju dok promoviše ravnopravne transakcije.

Kripto industrija se oporavila nakon perioda definisanog prevarama, skandalima, ogromnim padom cena i stalnim prazninama u korisnosti u stvarnom svetu. Kako se industrija stabilizuje i inovacije ponovo cvetaju, napredak decentralizovanih finansija (DeFi) je postao simbol rasta i sazrevanja industrije.

Preporučujemo

Centralizovane Web 3.0 organizacije koje posluju na velikim tržištima kao što su SAD, UK i EU imaju opšte razumevanje šta se od njih očekuje da budu u skladu sa zakonima o bezbednosti, sprečavanju pranja novca i drugim merama zaštite potrošača.

Zbog svog nejasnog statusa, DeFi nije uređena, što bi moglo ugroziti njeno prihvatanje među institucijama i javnošću, efektivno zaustavivši njen rast. DeFi ekosistem koji se širi trebalo bi da donese neke mere i standarde u očekivanju i pripremi za buduće regulatorne akcije, ukratko, DeFi ne može održati svoj napredak bez usklađenosti.

Od KuCoin-a do Binance-a, a sada i Uniswap-a, mnoge od najvećih berzi u industriji našle su se pod, pravednim ili nepravednim, nadzorom regulatora i javnosti zbog zabrinutosti za prevaru i pranje novca. Nedavno učešće SEC-a uz razvojni manifest EU koji se fokusira na digitalna sredstva izgradio je osnovu za razvoj regulative koja ima za cilj da uzdrma industriju. Napori SAD da dovedu industriju do usaglašenosti fokusirani su na snažnije ublažavanje rizika, dok je EU dala prioritet transparentnom upravljanju.

Tek treba da vidimo kako će ovo uticati na DeFi i, u manjoj meri, na Bitcoin, ali se očekuju velike promene koje utiču na anonimnost korisnika i više.

Iako je DeFi prirodno teže regulisati zbog odsustva centralizovanog tela, interne debate o tome da li DeFi treba da učini više da osigura da kriminalci i terorističke organizacije ne iskorišćavaju njegove protokole i aplikacije se nastavljaju.

Tradicionalni finansijski regulatorni pristupi nisu u potpunosti kompatibilni sa današnjim automatizovanim protokolima zavisnim od pametnih ugovora, a nametanje starih okvira za novu i inovativnu klasu imovine verovatno bi poremetilo njen razvoj. Regulisanje decentralizovanih sistema uvek će imati dosta izazova, da ne pominjemo protivljenje nekih unutar kripto zajednice.

Iako bi propisi potencijalno mogli da potkopaju inovacije, potpuni nedostatak usklađenosti i zaštitnih mera ostavlja korisnike DeFi-ja na milost i nemilost hakerima, a protokoli rizikuju da budu korišćeni za pranje prljavog novca.

Spajanje bezbednog i pouzdanog okruženja blokčejna sa naprednim analitičkim mogućnostima veštačke inteligencije dramatično će smanjiti pokušaje prevare, omogućiti usklađenost i osnažiti korisnike i DeFi protokole za interakciju u bezbednijem ekosistemu. Napredak blokčejna i veštačke inteligencije doneće napredak DeFi i Web 3.0 sektoru u skoroj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)