Kakav je uticaj veštačke inteligencije na savremeno ratovanje?

Veštačka inteligencija utiče na sve oblasti ljudskog života. U protekloj deceniji došlo je do drastičnog povećanja upotrebe veštačke inteligencije, uključujući softver za prepoznavanje lica, samovozeća vozila, pretraživače i softver za prevođenje.

Ova prihvaćena upotreba VI u modernom društvu takođe se poklopila sa povećanim prisustvom VI u modernom ratovanju. Eskalacija naoružanja koja koriste VI uporediva je sa trkom u nuklearnom naoružanju iz doba Hladnog rata, pri čemu je nuklearno oružje zamenjeno automatizovanim sistemima naoružanja. Međutim, međunarodna zajednica, Ujedinjene nacije i međunarodno pravo se bore da se prilagode i regulišu upotrebu automatskog oružja, koje brzo menja način modernog ratovanja.

Preporučujemo

Međunarodna zajednica je počela da primećuje VI i njen uticaj na moderno ratovanje 2012. godine, sa serijom dokumenata u kojima se navodi upotreba automatizovanih sistema naoružanja. Ovi dokumenti su uključivali političke direktive američkog Ministarstva odbrane (DoD) o autonomiji u sistemima oružja i izveštaj Human Rights Watch-a. Razvoj i upotreba oružja koje može da preuzme autonomne funkcije tokom sukoba postaje fokus država i tehnoloških kompanija.

Godine 2017. otvoreno pismo Instituta za život budućnosti Ujedinjenim nacijama (UN) koje je potpisalo 126 generalnih direktora i osnivača kompanija za veštačku inteligenciju i robotiku molilo je države da spreče trku u naoružanju za autonomne sisteme naoružanja (AVS).

Međutim, ne postoji međunarodni pravni regulatorni okvir koji bi se bavio ovim problemima u vezi sa upotrebom VI, posebno u kontekstu sukoba. Jedini pravni okvir za VI koji postoji, uspostavljen članom 26 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, povezuje samo korišćenje VI sa pravom na privatnost. Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da će nacija koja vodi u veštačkoj inteligenciji postati vladar sveta.

Napredak veštačke inteligencije u modernom ratovanju zauvek će promeniti odnose između velikih sila poput Sjedinjenih Država, Kine i Rusije, kao i privatne tehnološke industrije. Iz tog razloga, Kina je izdvojila 150 milijardi dolara da postane svetski lider u tehnologiji veštačke inteligencije, u poređenju sa ruskom potrošnjom od 181 milion dolara od 2021. do 2023. i potrošnjom SAD od 4,6 milijardi dolara.

U 2019, časopis Džejn je naveo da će više od 80.000 dronova za nadzor i skoro 2.000 dronova za napade biti kupljeno širom sveta u narednoj deceniji. Velika Britanija koristi bespilotne letelice sa raketama i planira da potroši 415 miliona funti na bespilotne letelice Protector do 2024. Saudijska Arabija se takođe ne može potceniti kao noviji učesnik na tržištu bespilotnih letelica, pošto je 2023. uložila 69 milijardi dolara, 23 odsto svog nacionalnog budžeta, na odbranu.

Pored toga, Saudijska Arabija planira da stvori fond od 40 milijardi dolara za ulaganje u veštačku inteligenciju, što bi je učinilo najvećim svetskim investitorom za veštačku inteligenciju. Obzirom da se potrošnja na dronove i razvoj veštačke inteligencije tako brzo povećava, napredak u tehnologiji bi na kraju mogao omogućiti bespilotnim letelicama da trenutno donose odluke bez ljudskog doprinosa tokom sukoba. Ovo bi potencijalno moglo eliminisati mirne pregovore u sukobu, jer će se reakcije dronova sastojati isključivo od uzvratnog nasilja.

Nakon što je dron ISR uspešno locirao Osamu Bin Ladena, američka vojska je sve više koristila i opremala dronove smrtonosnim teretom, izvodeći 14.000 udara bespilotnih letelica samo u Avganistanu od 2010. do 2020. godine.

Neizvesno je da li se ikada može odgovoriti na etička ili moralna pitanja koja okružuju sukob koji pokreću algoritmi i mašine bez ljudske intervencije. Upotreba automatizovanih dronova, koji sami po sebi nisu oružje već platforme za isporuku oružja, nije posebno regulisano međunarodnim pravom.

Iako je upotreba bespilotnih letelica regulisana istim principima za sve oružje prema međunarodnom pravu, naime, pravilima razlikovanja, proporcionalnosti i zabrane neselektivnih napada, odsustvo bilo kakvih posebnih zakona čini regulaciju izuzetno teškom. Međunarodna zajednica mora uspostaviti međunarodni pravni okvir koji osigurava da ljudi uvek zadrže značajnu kontrolu nad AVS-om i da sistemi ne biraju vojne ciljeve tokom sukoba autonomno.

Kako će se upotreba inteligentnih borbenih sistema dalje razvijati, pokazaće budućnost.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)