Veselin Jevrosimović: Ekonomija pristupa

Sigurnim korakom stupamo u ekonomiju pretplate. Većina nas poseduje barem jedan nalog na nekom od servisa koji usluge pružaju po modelu mesečne ili godišnje pretplate.

Najverovatnije se radi o strimingu muzike ili video sadržaja, a moguće je i da koristite pretplatu na softverske aplikacije ili prostor na nekom od servera u klaud okruženju. Sve češće se i usluge u fizičkom svetu, umesto jednokratno i po potrebi, mogu dobiti kao neka vrsta troškova održavanja.

Preporučujemo

Vama takav pristup garantuje dostupnost, a pružaocima usluga sigurne i planirane prihode.

Foto: Milena Đorđević

U svetlu svih promena koje donosi digitalnog doba u kome živimo, stručnjaci predviđaju da bi ovaj fenomen mogao da preraste u takozvanu „ekonomiju pristupa“ (eng. access economy).

Naime, imperativ vlasništva nad imovinom i predmetima polako zamenjuje ideja iznajmljivanja – bilo da se radi o stanu, vozilu, računaru ili nekom drugom materijalnom bogatstvu. Pioniri ovakvog pristupa svakako su digitalni nomadi – ljudi koje posao ne vezuje za konkretnu geografsku lokaciju i koji se tokom godine sele iz jednog u drugi kraj sveta u potrazi za jeftinijim troškovima života, atraktivnijim lokacijama za boravak i novim iskustvima.

Još uvek ne znamo u kojoj meri će „rentiranje svega“ postati masovna pojava, ali je sigurno da bi to moglo da dovede do značajnih promena u načinu na koji funkcionišu ljudske zajednice, porodice i pojedinci.

Ono što je u zapadnoj i drugim kulturama bio ultimativni pokazatelj uspeha, uskoro bi moglo da postane nevažno za održavanje društvenog statusa.

Mlade generacije, koje odrastaju zajedno sa razvojem digitalizacije, već uveliko pokazuju znake prihvatanja koncepta da je posedovanje manje bitno od nekih drugih postignuća.

Kritičari ovakvog pristupa smatraju da bi potpuni prelazak na ekonomiju pristupa mogao da dovede do nekog oblika neo-feudalizma – uređenja u kome izuzetno mali broj ljudi zaista poseduje materijalno bogatstvo, dok svi ostali samo iznajmljuju resurse i suštinski su zavisni od dostupnosti tih resursa.

Oni smatraju i da želja za vlasništvom pozitivno utiče da se mladi ljudi bore za konkurentnost na tržištu rada i tako razvijaju svoje potencijale i usavršavaju znanja i veštine.

Sa druge strane, pobornici ideje ekonomije pristupa ističu da ona nudi izvesnu slobodu izbora i odsustvo robovanja materijalnom. Ko je u pravu, ostaje da se vidi.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)