Veselin Jevrosimović: Mašine 3.0

Pre industrijske revolucije, većinu poslova ljudi su obavljali ručno i uz pomoć relativno jednostavnih alata. Zbog toga su mnogi zadaci koji se ponavljaju zahtevali ogromne količine ljudskog vremena i truda.

Prvobitne mašine su omogućile da se proizvodnja odvija znatno brže i serijski, ali je ostao veliki broj takozvanih repetitivnih poslova na proizvodnim trakama.

Preporučujemo

Dalja industrijalizacija vremenom je ukidala ovakav način rada, pa danas imamo robotizovane fabrike u kojima ovu vrstu poslova obavljaju mašine – nepogrešivo i neumorno.

Foto: Milena Đorđević

Postavlja se stoga pitanje da li je veštačka inteligencija nova vrsta mašina koje ovoga puta treba da zamene ljude u aktivnostima koje uključuju neprekidno ponavljanje intelektualnih zadataka.

To se možda i najbolje vidi na primeru razvoja softvera.

Najteži zadatak je razumeti potrebe, probleme i navike korisnika, bilo da se radi o poslovnim programima ili aplikacijama za širu javnost. Nakon toga potrebno je pronaći prava tehnička rešenja, osmisliti sistem i dizajnirati ekrane korisničkog okruženja.

Poslednji korak je pisanje programskog koda, što je najmanje izazovan deo posla. Pri tome se čitavi delovi rada svode na šablonsko ponavljanje unapred uspostavljenih mehanizama.

Tu na scenu stupa veštačka inteligencija koja ovaj posao može da obavi brže i pedantnije od ljudi. Za sada to funkcioniše tako štomodeli poput ČetGPT-ja ili Kopilota, na osnovu instrukcija prirodnim jezikom, ispišu delove programskog koda.

Posao programera je da proveri ispravnost i poveže delove u celinu. Istraživanja kažu da je za sada nešto preko 30% koda koji ispiše veštačka inteligencija prihvatljivo, što ujedno govori i o trenutnom stanju razvoja ove oblasti.

Ukratko, AI je za sada tu da posluži kao pomoćnik, bilo da treba da struktuirate pisani tekst, osmislite korisničko okruženje, generišete sliku ili ispišete deo programskog koda.

Sigurno je da će dalji razvoj veštačke inteligencije značajno uticati na brojne industrije i funkcionisanje ljudskog društva u celini. Još uvek je teško predvideti svaki detalj i scenario, pogotovo ako znamo da se u ovom trenutku uglavnom sve svodi na mašinsko učenje, odnosno, grubo govoreći, statistiku.

Kada računari budu sposobni da pariraju ljudskom umu, možda ćemo morati da pričamo o mašinama 4.0. Samo što tada verovatno neću ja pisati ove tekstove, već neki kompjuter.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)