Koliko smo blizu stvaranju veštačke super inteligencije koja prevazilazi ljudski um?

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

Super inteligentna veštačka inteligencija mogla bi da bude poslednji izum čovečanstva. Razvijanje vrste veštačke inteligencije koja je toliko sofisticirana da može da stvori VI entitete sa još većom inteligencijom može zauvek promeniti izum koji je napravio čovek. Takvi entiteti bi nadmašili ljudsku inteligenciju i dostigli nadljudska dostignuća.

Postavlja se pitanje koliko smo blizu stvaranju veštačke inteligencije koja prevazilazi ljudski um? Kratak odgovor bi bio da nismo blizu, ali tempo se ubrzava otkako je razvoj veštačke inteligencije počeo da se ubrzava pedesetih godina prošlog veka.

Preporučujemo

Tokom pedesetih i šezdesetih, VI je dramatično napredovala dok su kompjuterski naučnici, matematičari i stručnjaci u drugim oblastima poboljšali algoritme i hardver. Uprkos tvrdnjama pionira VI da je mašina za razmišljanje uporediva sa ljudskim mozgom, cilj se pokazao neuhvatljivim, a podrška ovom polju je nestala. Istraživanje veštačke inteligencije prošlo je kroz nekoliko uspona i padova dok se ponovo nije povećalo 2012. godine, podstaknuto revolucijom dubokog učenja.

Danas je interesovanje i primena VI na vrhuncu svih vremena, a otkrića se dešavaju svaki dan. Generativni VI programi, kao što je ChatPT, izazvali su mnogo diskusija kako u VI zajednici ali i u opštem društvenom kontekstu. Sa povećanjem različitih generativnih VI modela, veštačka inteligencija je sada upotrebljiva za kreiranje jedinstvenog teksta, slika i zvuka koji se, barem u početku, ne razlikuju od sadržaja koje je napravio čovek.

Iako su mnogi ljudi uzbuđeni ovom perspektivom, generativna VI se već našla na udaru kritika zbog nedostatka zasluga za izvorne podatke u stvaranju umetnosti, a njena komercijalna upotreba je čak delimično zaslužna i za štrajkove pisaca i glumaca.

Jedno od pitanja koje se postavlja je šta se može očekivati u narednih pet godina u pogledu razvoja veštačke inteligencije? Iako se generativna VI brzo razvila u poslednjih nekoliko godina, još uvek je daleko od super inteligentne veštačke inteligencije. Generativna VI je u stanju da kreira samo tekst, slike i zvuk na nivoima skoro ljudskom kvalitetu jer dobija ogromnu količinu podataka za obuku.

AI program neće znati da li su podaci koje pruža korisniku aktuelni, baš kao što neće znati da li korisniku daje tačan savet. U jednom nedavnom slučaju, ChatGPT je stvorio fiktivne sudske predmete koje je advokat nesvesno pomenuo na sudu. Napomenimo da anglosaksonsko sudstvo funkcioniše po sistemu presedana, tako da se advokat pozvao na nepostojeće sudske predmete iz prošlosti. VI se može kategorisati na osnovu sposobnosti ili funkcionalnosti.

U tom smislu postoje četiri glavna tipa VI koji se zasnivaju na funkcionalnosti. Prva dva tipa pripadaju kategoriji poznatoj kao uska VI, ili VI koja je obučena da obavlja određeni ili ograničeni opseg zadataka. Druga dva tipa tek treba da se dostignu i pripadaju kategoriji koja se ponekad naziva jaka VI.

Reaktivna VI radi samo na postojećim podacima i ima ograničene mogućnosti. Ograničene memorijske mašine reprezentuju ograničenu veštačku inteligenciju zasnovanu na memoriji koja može privremeno da skladišti podatke iz prošlih iskustava. Teorija sposobnosti uma se odnosi na sposobnost VI mašine da pridruži mentalna stanja drugim entitetima. Ova vrsta VI tek treba da se razvije. Samosvesna VI bi bili sistemi koji su svesni svog unutrašnjeg stanja, kao i stanja drugih.

Ovo u suštini znači veštačku inteligenciju koja je u rangu sa ljudskom inteligencijom i može da oponaša iste emocije, želje ili potrebe.

Sve ovo deluje istovremeno i ohrabrujuće i zastrašujuće. Kako će zaista izgledati budućnost, pokazaće sama budućnost.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)