Da li veštačka inteligencija može da podstakne širenje globalne svesti?

Iako je naša sposobnost da nanesemo štetu na planetarnom nivou eksponencijalno porasla kao rezultat razvoja tehnologije, naša sredstva za odgovorno upravljanje ovim novootkrivenim moćima nisu. Ovo se mora promeniti ako čovečanstvo želi da preživi i napreduje.

Današnji duboko povezani svet zahteva da razvijemo kolektivnu svest i svrhu da se pozabavimo zajedničkim izazovima i osiguramo da tehnološki napredak služi svima.

Preporučujemo

Ali iste tehnologije koje su zrele za zloupotrebu takođe imaju potencijal da pomognu u negovanju zajedničkog osećaja odgovornosti.

Tehnološki razvoj je hiljadama godina oblikovao verska verovanja. Pripitomljavanje biljaka i životinja omogućilo je civilizaciju a time i sve religije, dok je pronalazak pisanja, praćenog pergamentom i kasnije papirom, pomogao da se ovi sistemi verovanja prošire kroz svete knjige kao što su Tora, Biblija, Kuran. Uspeh protestantizma se u velikoj meri može pripisati štampariji.

Sada kompanije prave modele za ćaskanje na „jezicima“ kao što su Kuran GPT i BibleChat, koje ljudi mogu koristiti za dobijanje automatizovanih ličnih saveta inspirisanih tradicionalnim verskim tekstovima. S obzirom na to da je Talmud, tumačenje svetih tekstova, sam po sebi postao svet u judaizmu, nije nezamislivo da interpretativni tekstovi generisani veštačkom inteligencijom jednog dana poprime status posvećenja.

Ovo sugeriše da, iako moćne tehnologije poput veštačke inteligencije mogu da nanesu štetu, one isto tako lako mogu imati pozitivan uticaj na kontinuiranu evoluciju društvenih tradicija i sistema verovanja.

Konkretno, ove tehnologije mogu pomoći ljudima da inkorporiraju globalnu svest i veću svest o tome kako da zadovolje kolektivne potrebe društva u svoje tradicionalne identitete. Prateći stope animizma, budizma i unitarizma, pokreti koji su, u ograničenom efektu, dugo pokušavali da prošire koncept kolektivne odgovornosti, sistemi veštačke inteligencije mogli bi da pomognu da se ti napori pojačaju u hiper povezanom svetu.

Godine 2016, AlphaGo, algoritam koji je razvio Google-ov DeepMind, pobedio je Go velemajstora Lija Sedola sa četiri prema jedan na takmičenju u Seulu. Ovaj zapanjujući prikaz tehnološke snage naglašava transformativni potencijal AI.

Uspeh AlphaGo-a, koji je bio obučen u digitalizovanim igrama koje su igrale hiljade Go majstora, bio je, u stvari, duboka pobeda čovečanstva. Kao da su svi ti ljudski majstori sedeli preko puta Lija, a njihova kombinovana mudrost je kanalisana kroz algoritam. Tog dana kompjuterski program je, po mnogo čemu, predstavljao najbolje od nas.

Zamislimo da smo budućem algoritmu dali instrukcije da proučava sve zabeležene verske i sekularne tradicije čovečanstva i da napravi manifest koji bi upućivao na najbolja naša kulturna i duhovna dostignuća i osmislio plan za njihovo poboljšanje.

Koristeći sve što je naučio, ovaj bot bi nas mogao savetovati kako da uspostavimo optimalnu ravnotežu između naših individualnih potreba kao članova manjih zajednica i naših kolektivnih potreba kao ljudi koji dele planetu.

Moglo bi se čak zamisliti da njeni rezultati imaju isti legitimitet kao Talmud, ili kao ploče koje su naši preci navodno primili na vrhovima planina ili iskopali u svojim dvorištima.

Tehnologija, drugim rečima, to smo mi, pa se ona mora razvijati za nas. Trebalo bi da podstičemo da se širi sistemi veštačke inteligencije obučavaju o kulturnom sadržaju koji su ljudi stvarali hiljadama godina kako bi nam pomogli da zamislimo bolji put napred, kao što su AlphaGo i AlphaZero učinili za Go igrače.

Sve smo bliže potrebi da se razvije globalni okvir za rešavanje opasnosti koje stvaramo. Kako će se stvari dalje razvijati, saznaćemo u veoma bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)