Veselin Jevrosimović: Nisam robot

U prethodna dva teksta sam pisao o robotima, pa je onda nekako red da ovaj posvetim ljudima.

Konkretno – dokazivanju da se sa druge strane ekrana nalazi čovek, a ne mašna u vidu softvera pisanog da glumi ljude. Ovakvi programi, najčešće nazivani „botovi“, imaju za cilj automatizacije različitih aktivnosti na internetu, ali veoma često i zloupotrebe.

Preporučujemo

Zbog toga se kreatori portala i aplikacija trude da budu sigurni da je korisnik stvarna osoba, pogotovo u procesu kreiranja naloga i onlajn naručivanja.

Foto: Milena Đorđević

Najčešći mehanizam kojim se to postiže obično se jednim imenom naziva „kepča“ (eng. CAPTCHA). Znate ono kad vam aplikacije traže da kliknete na dugme „nisam robot“, unesete zbir dva broja, prekucate tekst sa slike koja je deformisana ili obeležite polja na kojima se nalazi fotografija nekog predmeta.

Takođe ćete primetiti da se reč „kepča“ gotovo uvek piše velikim slovima. Ovo zbog toga što se radi o skraćenici od „kompletno automatizovani javni Turingov test za razlikovanje ljudi i kompjutera (eng. Completely Automated Public Turing test to tell Computers and Humans Apart).

Pojam je nastao još 2003. godine, a reč Turing se odnosi na Alana Turinga, matematičara i kriptografa. E sad, budući da su moderni softveri izuzetno napredni, postavlja se pitanje da li oni mogu da prevare kepču? Naravno da mogu, ali trik nije u tome. Naime, kepča ne testira odgovor na zadatak, već proces odgovaranja.

Za razliku od računara, čovek zadatke rešava postepeno, uz izvesne pauze, pokretima miša ili akcijama na tastaturi koje nisu pravolinijske i dešavaju se slučajnim redosledom. Osim toga, softveru je još uvek teško da u grupi objekata na slici prepozna tačno određeni, pogotovo ako slika nije oštra.

Odnos onih koji pokušavaju da razviju korisna tehnološka rešenja i zlonamernih hakera uvek će biti neka vrsta začaranog kruga. Kako jedni osmisle način zaštite, drugi se trude da pronađu „rupe“ i zaobiđu redovne postupke.

Verujem da u toj igri ne postoji kraj.

Zbog toga je znanje prosečnog korisnika, njegovo razumevanje mehanizama i spremnost da prati trendove, onaj jezičak koji će uvek da prevagne na stranu dobra. Ako ovi tekstovi u tome barem malo pomažu, moje zadovoljstvo što ih pišem utoliko je veće.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)