Veselin Jevrosimović: Najbolji prijatelj

Prošle nedelje sam pisao o budućnosti čovekolikih robota, svojevrsnog simbola i personifikacije (!) tehnološkog razvoja.

Rekao sam tada da mi se čini kako je veštačka inteligencija karika koja je nedostajala da ova vrsta mašina postane primenjiva u svakodnevnom životu.

Preporučujemo

Sa ubrzanim razvojem mašinskog učenja, uskoro bismo mogli da dobijemo pomoćnike u različitim sferama života, i to pomoćnike sa kojima ćemo komunicirati prirodnim jezikom i koji će mnoge zadatke moći da obavljaju samostalno.

Foto: Milena Đorđević

Uostalom, naučnici i inovatori širom sveta već uveliko rade na novim rešenjima, čemu ću posvetiti ovaj tekst. Jedan od interesantnijih nazvan je Atlas. Radi se o dvonožnom čovekolikom robotu namenjenom pre svega za potragu i spašavanje ljudi na nepristupačnim terenima.

Sposoban je da se kreće u različitim ekstremnim okruženjima, ali i da se prilagođava situaciji i samostalno donosi odluke. Manje zanimljiv, ali višestruko koristan, je Optimus. Njegova prvobitna namena je obavljanje teških fizičkih poslova i zadataka koji traže veliki broj ponavljanja bez greške.

Norveški Neop je namenjen za obavljanje različitih kućnih poslova, ali i kompleksnih operacija u poslovnim okruženjima. Robot nazvan Feniks takođe je projektovan za opštu primenu, a njegova ruka poseduje čak 20 stepeni slobode pokreta, pa je idealan za poslove u zdravstvu, ugostiteljstvu, maloprodaji i logistici.

Sličan je i robot pod imenom Didžit. Njegova osnovna namena je pomoć ljudima u skladištima i drugim postrojenjima, a karakterišu ga velika pokretljivost, autonomija i nosivost. Voker S je model za proizvodnu industriju, gde bi njegova sposobnost kretanja i prilagođavanja trebalo da dovede do zamene postojećih robotizovanih proizvodnih traka.

Primeri koje sam naveo samo su mali deo svega što se u poslednje vreme dešava u oblasti razvoja humanoidnih robota. Paralelno sa tehničkim usavršavanjem, aktivno se radi i na rešavanju drugih važnih pitanja. Jedno od osnovnih je kako definisati zakonsku regulativu koja treba da osigura bezbednost ljudi koji su u direktnom kontaktu sa robotima.

Takođe, otvaraju se i brojni etički izazovi u interakciji čovek-robot, problemi vezani za tržište rada jednom kada roboti budu mogli da zamene ljude u pojedinim zanimanjima i slično.

Zbog toga ću nastaviti da vas na ovim stranama izveštavam o zbivanjima u oblasti robotike i povezanih tehnologija.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)