Veselin Jevrosimović: Ljudskost robota

Tokom dvadesetog veka, ljudi su zamišljali da će tehnološku budućnost najviše i najočiglednije obeležiti roboti, pre svega oni koji oblikom i funkcijama podsećaju na ljude.

Uostalom, napisano je onoliko knjiga i snimljeno na desetine filmova o ovoj temi. Onda se dogodila realnost i roboti su svoju primenu uglavnom pronašli u proizvodnji i industriji.

Preporučujemo

U domaćinstvu je to najčešće robot-usisivač, koji se teško može nazvati čovekolikim. Čini se da je razvoj veštačke inteligencije karika koja je nedostajala.

Foto: Milena Đorđević

Naime, da bi humanoidni roboti bili u potpunosti funkcionalni, potrebno je više različitih komponenti. Najpre su tu elektro-mehanički delovi za pokretljivost, pogotovo kada se radi o preciznim motoričkim radnjama. Dalje, neophodno je da ove mašine imaju „čula“ u vidu senzora i kamera za registrovanje okoline.

Na kraju, potrebni su programi koji će da definišu ponašanje i sposobnost izvršavanja različitih zadataka. Veštačka inteligencija značajno unapređuje ovaj aspekt funkcionisanja robota i otvara vrata za veću autonomiju, mogućnost učenja i prilagođavanja uslovima konkretne situacije. Sve ovo je bitno da bi roboti mogli da preuzmu obavljanje nekih važnih poslova u obrazovanju, zdravstvu, uslužnim delatnostima i svuda gde su zadaci opasni za ljude.

Nekoliko velikih kompanija već poseduje različite modele koji pokazuju impresivnu sposobnost kretanja, opažanja, manipulisanja predmetima, pa čak i tumačenja ljudskih emocija. Zbog toga se očekuje da će vrednost svetskog tržišta čovekolikih robota, sa oko dve milijarde američkih dolara, u narednih pet godina porasti na preko 13 milijardi.

O konkretnim modelima, njihovim specifičnostima i namenama pisaću više u nekim od narednih tekstova.

Robotika je stara grana tehnologije, a naučnici i inovatori su u prethodnim decenijama uložili ogroman napor da razviju potrebne mehanizme i komponente da bi roboti mogli da postanu napredne mašine kakvim ih zamišljamo.

Uostalom, naš profesor Miomir Vukobratović bio je jedan od pionira robotike i veliki stručnjak u ovoj oblasti. Njegov i doprinos ostalih članova Beogradske škole robotike i danas je priznat širom sveta. Uveren sam da dolazi vreme kada će se znanje, trud, vreme, ideje i strpljenje isplatiti, a roboti postati deo naše svakodnevice.

Sigurno je i da čovekolike robote čeka svetla budućnost, kao što i predviđali futuristi i autori naučno-fantastičnih umetničkih dela.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)