Kako se propisi o kriptovalutama menjaju širom sveta?

Kriptovaluta je često bila sinonim za nedostatak regulative. Međutim, ovo brzo počinje da se menja, a vlade širom sveta sada razmatraju uvođenje pravila za digitalne valute. Regulacija za kripto imovinu se razmatra već neko vreme, ali je postojao pojačan osećaj hitnosti nakon niza kolapsa banaka koji su bili povezani sa aktivnostima kripto imovine. Stiče se utisak se da su incidenti podstakli poteze da se predlože smernice za računovodstvo i izveštavanje za kripto imovinu.

Od 2023. godine, razvoj događaja u SAD su se fokusirale na zakonski okvir za kriptovalute međutim ovo nije propraćeno donošenjem saveznog zakonodavstva. Konkretno, dva zakona, Zakon o finansijskim inovacijama i tehnologiji (FIT) i Zakon o regulatornoj sigurnosti blokova, pomogli su da se definiše kada je kriptovaluta hartija od vrednosti ili roba, da se proširi nadzor nad industrijom i razjasne uloge različitih tela u upravljanje kriptom.

Preporučujemo

Evropska agencija za bezbednost i tržišta je trenutno u procesu konsultacija sa javnošću o brojnim merama koje namerava da donese. Svakoj kompaniji koja izdaje ili trguje kriptovalutama biće potrebna licenca, a od januara 2026. svi provajderi usluga će morati da dobiju ime pošiljaoca i korisnika, bez obzira na iznos koji se prenosi.

Dalje, svi novčanici koji se sami hostuju koji imaju više od 1.000 evra moraće da prođu verifikaciju vlasništva novčanika za transakcije. Kolaps FTX-a je naglasio hitnu potrebu za nametanjem pravila koja će bolje zaštititi Evropljane koji su investirali u ovu imovinu i sprečiti zloupotrebu kripto industrije u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma.

Azija je lider u korišćenju kriptovaluta ali se propisi značajno razlikuju među zemljama u regionu. Japan je otvoren za korišćenje kriptovaluta, prepoznajući ga kao vrstu novca i kao legalnu svojinu. Kao takve, transakcijama kriptovaluta i jena upravlja Agencija za finansijske usluge zemlje, a građani zemlje mogu slobodno da poseduju ili ulažu u kriptovalute.

Zemlja je nedavno pooštrila svoja pravila o razmjeni podataka o klijentima između kripto berzi, u pokušaju da se uhvati u koštac s pranjem novca. Južna Koreja napreduje sa regulacijom za kripto i drugu virtuelnu imovinu nakon što je 2023. usvojen Zakon o zaštiti korisnika virtuelne imovine. Uredba stvara jaču zaštitu za korisnike dodavanjem zahteva u vezi sa vođenjem evidencije i transparentnošću. Finansijske vlasti treba da objave smernice za navođenje virtuelne imovine do kraja aprila 2024.

Kina je jedna od najstrožih zemalja kada je u pitanju kriptovaluta, sa zabranama razmene, trgovanja i rudarenja kriptovaluta. Indija je takođe imala zabranu za kriptovalute, ali je njen Vrhovni sud uklonio nju 2020.

Nakon toga, zakon o kriptovaluti i regulaciji zvaničnih digitalnih valuta trebalo je da prođe kroz parlament, ali se suočio sa kašnjenjima. Imao bi za cilj da omogući stvaranje zvanične digitalne valute od strane banke Indije.

Potreban je globalni pristup da bi se maksimizirale prednosti osnovne tehnologije i da bi se upravljalo rizicima. Međutim, imajući u vidu različite faze zrelosti tržišta, razvoj regionalnih čvorišta i različite kapacitete regulatora, mudro je holistički se fokusirati i na važnu ulogu koju međunarodne organizacije i nacionalni/regionalni regulatori, kao i akteri u kripto industriji mogu da igraju u obezbeđivanju odgovorne regulatorne evolucije.

U svakom slučaju kriptovalute doživljavaju svoju transformaciju, a kakav će biti ishod, saznaćemo uskoro.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)