Po čemu se kritpovalute razlikuju od digitalnih valuta?
Često se termini digitalna valuta i kriptovaluta podvode pod isti pojam. Ukoliko malo podrobnije pogledamo radi se o dve različite kategorije. Iako je kriptovaluta deo digitalne valute, to ipak nisu isti pojmovi.
Glavna razlika koju treba shvatiti je da digitalnu valutu uvodi Centralna banka (Central Bank Digital Currency – CBDC). Digitalna valuta funkcioniše isto kao i fizička valuta, sa jedinom razlikom što CBDC-om upravlja i kontroliše Centralna banka, dok je kriptovaluta decentralizovana valuta koja ne zavisi ni od jedne banke za upravljanje već́ od grupe korisnika koji je koriste.
Kriptovaluta nije ništa drugo do delovi koda koji prolaze kroz proces koji se zove rudarenje i zavise od digitalne knjige zvane Blockchain, koja brine o transparentnosti kriptovalute u svakoj fazi. Značajna razlika između digitalne valute i kriptovalute dolazi u njihovoj enkripciji i načinu bezbednosti.
Digitalne valute su onlajn gotovina kojoj nije potrebna posebna metodologija da bi se šifrovala. Kada su u pitanju kriptovalute, kovanice se čuvaju i održavaju u novčanicima, koji pružaju veći oblik sajber bezbednosti.
Ali jedina stvar koju treba zapamtiti dok birate kriptovalute je važnost odabira bolje valute koja dolazi sa višim oblikom sigurnosti. Važna karakteristika po kojoj se kriptovaluta izdvaja je njena transparentnost. Pošto digitalnom valutom Centralne banke upravljaju isključivo bankarske vlasti, uspon i pad digitalnih valuta u potpunosti zavise od Centralne banke, a dostupnost je ograničena samo na banku, pošiljaoca i primaoca uključene u transakciju.
Kad god dođe do sukoba oko imovine, samo banka i birokratski organi mogu da izvrše promene, za razliku od kriptovaluta, gde će se celokupno upravljanje imovinom obavljati na javnoj platformi. Sva zasluga pripada decentralizovanoj javnoj platformi, blokčejnu, koja rešavanje sukoba čini lakšim i fleksibilnijim jer svako može da ima pristup zapisima.
Digitalna valuta je uvek stabilna i ne vidi mnogo loših strana zbog volatilnosti jer njome upravljaju bankarske vlasti, što je pouzdan izvor i odobren oblik valute koju koristi i prihvata velika većina stanovništva, koja ne može biti slučaj sa kriptovalutom zbog promenljive prirode njenih cena.
Ovo može biti razlog zašto bi moglo potrajati da kriptovaluta stekne poverenje i privlačnost širom sveta, iako ljudi to privlači. Osim sbezbednosti i prihvatanja obe valute, još jedan aspekt koji treba uzeti u obzir su tehnološke razlike između njih.
Digitalna valuta koristi različite tehnologije koje se razlikuju od baza podataka i metodologija šifrovanja koje spadaju u konvencionalnu bankarsku infrastrukturu. Kriptovalute mogu zavisiti od decentralizovane tehnologije blokčejna ili različitih sistema distribuiranih knjiga za upravljanje transakcijama. Kriptovalute takođe koriste kriptografske algoritme za održavanje bezbednosti, što nije slučaj sa CBDC-om.
Predstojeće iščekivanje metaverzuma takođe može osigurati da su kriptovalute u velikoj potražnji i da se mogu prepoznati po zakonitostima, baš kao što digitalnim valutama upravlja centralna banka. I kriptovalute i digitalne valute kojima upravljaju upravljačka tela za sada imaju svoje prednosti i nedostatke, a u zavisnosti od zahteva korisnika može se izabrati jedna od njih.
Ako je uopšte moguće govoriti o tome koji je izbor „bolji“, analitičari se uzdržavaju od ocena. Svako će izabrati prema svom nahođenju. Koje rešenje ima više prednosti pokazaće vreme.
(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.