Šta nam donosi kolektivna veštačka inteligencija?

Stručnjaci za veštačku inteligenciju sa tri vodeća univerziteta: Loughborough, MIT i Yale smatraju da smo spremni da vidimo pojavu kolektivne veštačke inteligencije, gde brojne jedinice veštačke inteligencije, od kojih je svaka sposobna da kontinuirano stiče nova znanja i veštine, formiraju mrežu za deljenje informacija sa svakom drugom jedinicom.

Istraživači, koji su svoju viziju predstavili u radu objavljenom u Nature Machine Intelligence, prepoznaju zapanjujuće sličnosti između kolektivne veštačke inteligencije i mnogih koncepata naučne fantastike u kome kibernetički organizmi dele znanje preko mreže koja povezuje umove.

Preporučujemo

Inteligencija roja ili swarm intelligence uveliko predstavlja temu kojom se bave istraživači na polju veštačke inteligencije.

Za razliku od mnogih naučno-fantastičnih narativa, kompjuterski naučnici smatraju da će kolektivna AI dovesti do velikih pozitivnih otkrića u različitim oblastima. Trenutna deljenje znanja preko kolektivne mreže AI jedinica koje su sposobne da kontinuirano uče i prilagođavaju se novim podacima omogućiće brze odgovore na nove situacije, izazove ili pretnje.

Ukoliko posmatramo sajber bezbednost, ako jedna jedinica veštačke inteligencije identifikuje pretnju, ona može brzo da podeli znanje i podstakne kolektivni odgovor, slično tome kako ljudski imuni sistem štiti telo od spoljnih napadača.

To bi takođe moglo dovesti do razvoja robota za reagovanje na katastrofe koji se mogu brzo prilagoditi uslovima u kojima su poslati, ili personalizovanih medicinskih agenata koji poboljšavaju zdravstvene rezultate spajanjem najsavremenijeg medicinskog znanja sa informacijama specifičnim za pacijente.

Istini za volju, postoje rizici povezani sa kolektivnom veštačkom inteligencijom, kao što je brzo širenje potencijalno neetičkog ili nezakonitog znanja jer jedinice veštačke inteligencije održavaju sopstvene ciljeve i nezavisnost od kolektiva. Sistem se može opisati kao „demokratski“ između AI agenata što značajno smanjuje rizik od dominacije AI od strane nekoliko velikih sistema“.

Slično su zaključili i informatičari da budućnost AI leži u kolektivnoj inteligenciji nakon analize nedavnih napretka u mašinskom učenju.

Pokazalo se da su globalni napori koncentrisani na omogućavanje doživotnog učenja, gde AI agent može da proširi svoje znanje tokom svog operativnog životnog veka, i razvoj univerzalnih protokola i jezika koji će omogućiti AI sistemima da dele znanje jedni sa drugima.

Ovo se razlikuje od trenutnih velikih AI modela, kao što je ChatGPT, koji imaju ograničene mogućnosti doživotnog učenja i deljenja znanja. Takvi modeli većinu svog znanja stiču tokom energetski intenzivnih treninga i nisu u stanju da nastave sa učenjem.

Nedavni istraživački trendovi proširuju modele veštačke inteligencije sa mogućnošću da se kontinuirano prilagođavaju kada se jednom primene, i da njihovo znanje učini ponovo upotrebljivim od strane drugih modela, efikasno reciklirajući znanje radi optimizacije brzine učenja i energetskih zahteva.

Sadašnji dominirajući veliki, skupi, nedeljivi i ne doživotni modeli veštačke inteligencije neće preživeti u budućnosti u kojoj će se verovatno pojaviti održivi, evoluirajući i deljeni kolektiv AI jedinica. Ljudsko znanje je postepeno raslo tokom milenijuma zahvaljujući komunikaciji i razmeni informacija.

Pretpostavka je da će se slična dinamika verovatno dogoditi u budućim društvima jedinica veštačke inteligencije koja će se implementirati demokratske kolektive. U svakom slučaju, budućnost veštačke inteligencije videćemo brže nego što mislimo.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)