Da li su kriptovalute dobre ili loše za većinu populacije?

Iako su kriptovalute uveliko izborile svoje mesto na svetskom finansijskom tržištu i dalje veliki broj ljudi ne bi umeo tačno da objasni o čemu se tačno radi. Neretko digitalne valute nose negativni predznak i nailaze na osudu i omalovažavanje.

Potpuno je jasno da je potrebno edukovati ljude u ovom smislu, kako bi imali realnu sliku o kripto koinima i zbog toga je korisno povremeno se podsećati samih osnova kriptovaluta.

Preporučujemo

Kriptovaluta je digitalna ili virtuelna valuta obezbeđena kriptografijom, što čini gotovo nemogućim falsifikovanje ili duplo trošenje. Većina kriptovaluta postoji na decentralizovanim mrežama koje koriste blokčejn tehnologiju, distribuiranu knjigu koju sprovodi različita mreža računara.

Osnovna karakteristika kriptovaluta je da ih generalno ne izdaje nijedna centralna vlast što ih čini teoretski imunim na uplitanje ili manipulaciju vlade. Kriptovaluta je oblik digitalne imovine zasnovane na decentralizovanoj strukturi.

Mnogi stručnjaci veruju da će blokčejn i srodne tehnologije poremetiti mnoge industrije, uključujući finansije i pravo. Prednosti kriptovaluta uključuju jeftinije i brže transfere novca i decentralizovane sisteme koji se ne urušavaju ukoliko u jednoj tački dođe do poremećaja.

Nedostaci kriptovaluta uključuju njihovu nestabilnost cena, visoku potrošnju energije za aktivnosti rudarenja i upotrebu u kriminalnim aktivnostima. Digitalne valute su virtuelne valute zasnovane na kriptografskim sistemima. Omogućavaju bezbedno plaćanje na mreži bez korišćenja posrednika odnosno trećih strana. Reč „kripto“ se odnosi na različite algoritme šifrovanja i kriptografske tehnike koje štite kako same valute tako i njihove transakcije.

Reč je o kriptografskim algoritmima kao što su kriptografija eliptičnih krivih, parovi javno-privatnih ključeva i funkcije heširanja. Blokčejn tehnologija, na kojoj se zasnivaju kriptovalute o bezbeđuju da svaki blok sadrži skup transakcija koje su nezavisno verifikovane od strane svakog validatora na mreži. Pošto postoji toliko mnogo kriptovaluta na tržištu važno je razumeti kako doneti odluku o ulaganju u jednu ili drugu valutu. Mnoge kriptovalute su kreirane da bi se olakšao rad na blokčejnu na kojem su izgrađene.

Na primer, Ethereumov Ether je dizajniran da se koristi kao validacija transakcija i otvaranje blokova. Ripple-ov XRP je dizajniran da ga koriste banke za olakšavanje transfera između različitih geografskih područja. Većinu vremena, kada čujete za tipove kriptovaluta, čujete ime „koin“ što predstavlja virtulenu kovanicu posmatrane digitalne valute. Fiat valute svoj autoritet dobijaju od vlade ili monetarnih vlasti.

Na primer, svaku dolarsku novčanicu podržava vlada SAD. Ali kriptovalute ne podržavaju nikakva javna ili privatna lica. Stoga je bilo teško dokazati njihov pravni status u različitim finansijskim sistema širom sveta. Pri tome kriptovalute prvenstveno funkcionišu van većine postojeće finansijske infrastrukture.

Kriptovalute su privukle reputaciju nestabilnih investicija zbog velikih gubitaka investitora ali i zbog najrazličitijih prevara, hakova, grešaka i nestabilnosti. Iako su osnovna kriptografija i blokčejn generalno bezbedni, tehnička složenost korišćenja i skladištenja kripto imovine može predstavljati značajnu opasnost za nove korisnike.

Hvaljene ili kritikovane, dobre ili loše, kriptovalute su došle da ostanu na finansijskom tržištu.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)