Šta donosi Zakon o veštačkoj inteligenciji u EU?

Veštačka inteligencija poprima sve veći značaj u ljudskom društvu i to ne samo na polju moguće primene i poboljšanja kvaliteta života, već su i države, kao institucije počele sve više pažnje da posvećuju ovom fenomenu.

Vlade zemalja, shvativši značaj AI, počele su da razmišljaju o uvođenju zakonodavstva koje bi regulisalo funkcionisanje veštačke inteligencije.

Preporučujemo

Motiv za donošenje novog zakonodavstva je, između ostalog, i uočavanje potencijalnih opasnosti koje bi najnovija tehnološka dostignuća na ovom polju mogla doneti. Svakako je neophodno sprečavanje zloupotreba i propisivanje odgovarajuće kaznene politike.

Članice Evropske unije su raspravljale na ovu temu i sagledale mogućnosti zakonskog regulisanja veštačke inteligencije i u tom smislu predložile politički sporazum. Glavni protivnik političkog sporazuma bila je Francuska, koja je, zajedno sa Nemačkom i Italijom, tražila lakši regulatorni režim za moćne AI modele, kao što je GPT-4 Open AI, koji podržavaju sisteme veštačke inteligencije opšte namene kao što su ChatGPT i Bard.

Tri najveće evropske ekonomije zatražile su da se pravila u ovoj oblasti ograniče na kodekse ponašanja, jer nisu hteli da ograničavaju evropske startap kompanije kao što su Mistral AI i Aleph Alpha koji bi mogli da konkurišu američkim kompanijama u ovom prostoru.

Međutim, Evropski parlament je bio jedinstven u traženju čvrstih pravila za ove modele, smatrajući da je neprihvatljivo izdvajati najmoćnije vrste veštačke inteligencije iz uredbe, a da se svo regulatorno opterećenje nametne manjim akterima. Kompromis se zasnivao na višestepenom pristupu, sa horizontalnim pravilima transparentnosti za sve modele i dodatnim obavezama za ubedljive modele za koje se smatra da nose sistemski rizik.

Posle intenzivnih pregovora, kreatori politike EU pronašli su privremeni sporazum koji reguliše najmoćnije modele veštačke inteligencije, ali iskazano snažno neslaganje u poglavlju o sprovođenju budućeg Zakona o veštačkoj inteligenciji.

Pariz želi da se implementacija Zakona o veštačkoj inteligenciji obezbedi da razvoj konkurentnih AI modela nije ometan, da se uravnoteži transparentnost i zaštita poslovnih tajni, da se izbegne preopterećenje kompanija obavezama visokog rizika i da se ponovo procene prag i kriterijumi koji se koriste za određivanje AI modela sa sistemskim rizicima. Zemlje EU i dalje imaju prostora da utiču na to kako će se zakon o veštačkoj inteligenciji sprovoditi, jer će Komisija morati da donese dvadesetak podzakonskih akata.

Kancelarija za veštačku inteligenciju, koja će nadgledati modele veštačke inteligencije, takođe će biti popunjena angažovanim nacionalnim stručnjacima.

Zakon o veštačkoj inteligenciji će stupiti na snagu dvadeset dana nakon zvaničnog objavljivanja. Sankcionisanje nedozvoljenih praksi počeće da se primenjuju nakon šest meseci, dok će obaveze za AI modele početi nakon godinu dana.

Sva ostala pravila stupaju na snagu posle dve godine, osim klasifikacije AI sistemi koji moraju da prođu procenu usaglašenosti od strane treće strane prema drugim pravilima EU kao visokorizični, što je odloženo za još jednu dodatnu godinu. Kakvi će rezultati ovog Zakona biti, saznaćemo u narednim godinama.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)