Veselin Jevrosimović: Koraci do savršenstva

Ništa nije toliko obeležilo godinu koju smo nedavno ostavili za nama – u tehnološkom i svakom drugom smislu – kao veštačka inteligencija (eng. artificial intelligence – AI).

Od kada je početkom 2023. svetu predstavljen Čet GPT kao jedan od prvih sistema veštačke inteligencije dostupan široj publici, ne prestaju da stižu vesti o aplikacijama koje koriste ovaj i slične modele za dobijanje odgovora na bilo koje pitanje, pisanje tekstova, kreiranje fotografija, muzike i video klipova, prepoznavanje likova i mnoge druge namene.

Preporučujemo

Teoretičari tvrde da smo time ušli u jednu potpuno novu eru.

Foto: Milena Đorđević

Eksperti uglavnom navode sedam do deset faza ili koraka u razvoju veštačke inteligencije koji će dovesti do trenutka koji se najčešće naziva „tehnološki singularitet“. U tom momentu razvoj novih ideja i rešenja odvijaće se toliko nezamislivo brzo da će time biti promenjena sama priroda ljudske vrste.

Neki singularitet povezuju sa takozvanom veštačkom super-inteligencijom (ASI). Ako prihvatimo teoriju o tri osnovna tipa AI sistema, onda je ASI krajnji i konačni.

Prvi je takozvani ANI (eng. artificial narrow intelligence), odnosno „slabi“ tip. U ovom momentu praktično svi modeli mašinskog učenja pripadaju ANI vrsti. U suštini se radi o naprednim aplikacijama i modelima koji funkcionišu po principu setova pravila, analize velikih količina podataka i statistike.

Naredni tip je opšta veštačka inteligencija (eng. artificial general intelligence, AGI) koja bi trebalo da bude najmanje na nivou ljudskog uma po sposobnostima pamćenja, učenja, zaključivanja i snalaženja u novim situacijama. Budući da još uvek ne poznajemo dovoljno kako funkcioniše naš mozak, AGI je barem nekoliko decenija daleko od ostvarenja.

Na kraju je ASI – veštačka inteligencija koja poseduje svest i emocije.

Postoje oni koji smatraju da će veštačka super-inteligencija biti poslednji izum ljudskog roda. Naime, jednom kada mašine postanu do te mere napredne i samosvesne, moći će da se bave inovacijama i razvijaju nove ideje neuporedivo brže od nas.

Sa druge strane, a o tome sam na ovim stranama pisao mnogo puta, sposobnost eksperimentisanja, hrabrog i emotivnog pristupa rešavanju problema, specifična je osobina čoveka.

Upravo smo na takav način došli do svih tehnoloških čuda današnjice i ne mogu da zamisli mašinu koja bi u tome mogla da se meri sa nama.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)