Veselin Jevrosimović: Zanimanja digitalnog sveta

Prošle sam nedelje pisao o kretanjima na tržištu radnih mestu u odnosu na tehnološke promene koje se ubrzano odvijaju i opšti trend digitalizacije u svim oblastima života i poslovanja.

Godišnja studija Svetskog ekonomskog foruma pokazuje da su organizacije svesne tih promena i da preduzimaju ubrzane korake da se prilagode novim tehnologijama, pre svega u domenu veštačke inteligencije, robotike i izmeštanja resursa u centralizovane sisteme na udaljenim lokacijama (eng. cloud computing).

Preporučujemo

Obećao sam tada da ću ovaj tekst posvetiti konkretnim zanimanjima koja bi mogla da se pojave i budu tražena u narednih nekoliko decenija.

Foto: Milena Đorđević

Očigledno je da će u bližoj budućnosti rasti potreba za analitičarima podataka. Veštačka inteligencija (AI, eng. artificial intelligence) zahteva prikupljanje, pohranjivanje, analizu i klasifikaciju ogromnih količina informacija.

Sve više ljudi će raditi na treniranju i korekciji algoritama za mašinsko učenje, ali i primeni mehanizama veštačke inteligencije u rešavanju konkretnih lokalnih i specijalizovanih problema. S tim u vezi, softverski inženjeri će još neko vreme biti izuzetno traženi, ali će vremenom posao pisanja programa preuzeti mašine, dok će se ljudi baviti razumevanjem problema, projektovanjem rešenja i pružanjem instrukcija računarima.

Budući da raste količina lažnih sadržaja proizvedenih upotrebom AI sistema, ubrzo će nam trebati stručnjaci za identifikaciju ovakvih falsifikata i efikasnu komunikaciju sa javnošću.

Kako se bude razvijao koncept pametnih gradova i interneta stvari, biće nam potrebni različiti eksperti za upravljanje ovim sistemima, uključujući i kontrolore leta u urbanim sredinama, jednom kada komercijalna upotreba dronova i leteći automobili postanu realnost.

Tehnologija donosi ogromne promene i u medicini, pa se i tu očekuje pojava novih zanimanja. Naravno, ostaće popularno sve što je vezano za nove medije, virtuelnu stvarnost, marketing i onlajn poslovanje, ali i digitalnu bezbednost.

Rekao sam u prethodnom članku da je jedan od zaključaka pomenute studije kako će - bez obzira na radno mesto ili privrednu granu - sposobnost kreativnog pristupa rešavanju problema, širina poznavanja različitih disciplina, paleta veština koje nisu usko vezane za konkretno zanimanje i analitičko razmišljanje biti presudni faktor uspeha.

U vremenima koja dolaze, pored specijalizacije u određenoj oblasti, biće neophodno da svaka mlada osoba bude univerzalista obučena da se uhvati u koštac sa neprekidnim promenama i napretkom tehnologije.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)