Kako veštačka inteligencija utiče na promenu načina ratovanja?

Veštačka inteligencija se uopšteni smatra remetilačkom tehnologijom jer ima potencijal da suštinski promeni društvene odnose.

AI je uticala na to kako ljudi razumeju svet, na procenu potrebne radne snage kao i na procenu koja zanimanja su potrebna a koja više nije potrebna, upravo sa stanovišta veštačke inteligencije.

Preporučujemo

Aktivnosti gde je to najočiglednije su aktivnosti vođenja rata. Tehnologije kao što su autonomni sistemi oružja i sajber oružje imaju potencijal da zauvek promene način vođenja sukoba.

Poznato je da današnji sukobi počinju upravo sajber napadima kako bi se uništila neprijateljska sajber moć da pruži otpor i da angažuje svoje borbene potencijale. Informacije su oduvek bile ključne za uspešan razvoj i sprovođenje vojne strategije i taktike na bojnom polju, pri čemu je informacioni rat prethodio informatičkom dobu.

Poznavanje položaja i temperamenta protivnika igra odlučujuću ulogu u predviđanju i manipulisanju njihovim stavovima i ponašanjem. U našem informatičkom dobu, mogli bismo pretpostaviti da će tehnološka superiornost u prikupljanju i agregiranju podataka dovesti do značajnih promena u odnosu snaga. Ovo se nije uvek shvatalo.

Da bi bili korisni, podaci moraju biti informativni. Obrasci mogu ostati zamagljeni u bučnim podacima, mogu biti previše novi da bi bili prepoznati ili bi mogli biti pogrešno identifikovani.

Sajber napadi su još jedno novo sredstvo u arsenalu. Kao nesmrtonosno oružje, njihova pretnja i uloga u borbi i dalje su predmet debate: sajber napadi dovode do poremećenih ili oštećenih web lokacija, finansijskih gubitaka i kompromitovanih informacija.

Sajber napadi retko direktno utiču na fizički svet. Jedan od značajnijih izuzetaka je napad koji se pripisuje napadu SAD i Izraela na iransko nuklearno postrojenje izvedeno korišćenjem računarskog virus Stuxnet.

Napad je uspešno oštetio opremu iranske nuklearne centrifuge, vraćajući program unazad godinama.

Za razliku od tradicionalnog oružja, sajber oružje se najbolje može posmatrati kao multiplikator sile. Ratišta su se uvek oslanjala na komunikaciju između komandanata i jedinica.

Ometanje komunikacije tokom kritične vojne operacije može smanjiti ofanzivne i odbrambene sposobnosti protivnika. Međutim, kako se usvajaju više automatizovanih sistema naoružanja, ovo oružje bi moglo biti okrenuto protiv njihovih sopstvenih armija korišćenjem sajber napada. Mnogima je teško da razumeju sam sajber prostor.

Indirektna veza između akcije i posledica i ograničene tačnosti podataka često dovodi do toga da organizacije zanemaruju učestalost i ozbiljnost ovih napada. Precenjujući svoju sposobnost da se efikasno nose sa takvim napadima, mete postaju ranjivije nego što bi to bile da imaju realan uvid u sopstvene slabosti.

Ratovi koji se vode isključivo ili prvenstveno uz pomoć tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji verovatno neće dogoditi u bliskoj budućnosti. Na žalost, ljudi će ostati primarni borci i i žrtve istovremeno.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)