Godinu koja se polako bliži kraju definitivno su obeležili uspon veštačke inteligencije i prve masovne primene naprednih softverskih rešenja iz ove oblasti. To je dalo dodatni podsticaj inovatorima širom planete da otkrivaju nove upotrebne vrednosti i načine da se unaprede postojeći mehanizmi. Sa druge strane, mnogi eksperti, mislioci i futurolozi pokušavaju da sagledaju uticaj koji bi veštačka inteligencija (AI) u doglednoj budućnosti mogla da ima na ljudski rod.
Bil Gejts, osnivač Majkrosofta i čovek koji je direktno učestvovao u oblikovanju informacionih tehnologija u prethodnih pola veka, nedavno je objavio svoja predviđanja. On smatra da će u narednih pet godina svako od nas imati ličnog digitalnog pomoćnika koga naziva AI agent.
Umesto da direktno koristimo računare ili pametne telefone, agentu ćemo davati zadatke prirodnim jezikom i od njega na isti način dobijati odgovore. Za početak će veza biti slušalica sa mikrofonom (uz ekran telefona), a u daljoj budućnosti je moguće da će postojati hologramske projekcije ili neka slična tehnologija.
Operativni sistemi i konkretne aplikacije prestaće da budu bitne jer će veštačka inteligencija sama odlučivati koje je optimalno rešenje za izvršenje zadatka. Agent će znati sve o životu i navikama vlasnika, pa će čak moći da predviđa naše potrebe i unapred obavlja poslove, daje nam informacije i podseća nas na sve što smo zaboravili.
U odnosim sa drugim ljudima, postojaće direktna komunikacija dva agenta koji će ugovarati sastanke, slično kao što to danas rade poslovni asistenti. Još i više, agent će postati neka vrsta ličnog terapeuta i savetnika.
Koliko god sve što sam opisao zvučalo sjajno, postoje i oni koji se plaše negativnih uticaja ovakvih rešenja. Već sada se govori o značajno smanjenom rasponu pažnje kod ljudi usled prekomernog oslanjanja na pametne telefone.
Ako AI agenti počnu da razmišljaju umesto nas i vode brigu o svakoj sferi naših života, kako će pojedinac usavršavati svoje mentalne sposobnosti? Odgovor je u tome da pronađemo balans i iskoristimo priliku da trivijalnosti svakodnevice prepustimo softveru, a da se mi bavimo značajnijim i interesantnijim stvarima.
To, opet, traži izvesnu disciplinu, motivaciju i snagu volje. Zbog toga smatram da obrazovni sistemi moraju veoma brzo da se posvete ovom aspektu vaspitanja i edukacije mladih.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.