Kako se kriptovalute koriste za pranje novca?

Pranje novca predstavlja postupak prevođenja novca stečenog na nelegalni način u legalne novčane tokove. Ovaj postupak predstavlja prikrivanje izvora nezakonito stečenog novca. U svetu kripto valuta se radi o praktično istom postupku osim što se umesto fiat valute koriste kriptovalute.

Kriminalci koriste različite tehnike za pranje kriptovaluta što uključuje brzo mešanje transakcija u više novčanika ili naloga kako bi otežali praćenje izvornog izvora nezakonitih sredstava. Da bi se borile protiv pranja kripto novca, vlasti širom sveta primenjuju mere i procedure „Upoznaj svog klijenta“ (KYC – Know Your Client) koje kompanije poput berzi moraju da primenjuju na svoje klijente.

Preporučujemo

Po pitanju pranja novca kriptovalute mogu i bile su iskorišćene za pranje novca jer priroda mnogih kriptovaluta omogućava prestupnicima da prikriju poreklo nezakonitih sredstava. Ipak, potrebno je naglasiti da evoluirajuća analitika blokčejna, regulatorne intervencije i pojačani nadzor otežavaju zlonamernim stranama da zloupotrebe kriptovalute za pranje.

U toku prošle godine nedozvoljene aktivnosti koje uključuju kriptovalute dostigle su rekord od 20,6 milijardi dolara što predstavlja značajnu sumu.

Pranje novca korišćenjem kriptovaluta se može podeliti u tri faze.

Plasman

Prva faza uvođenja nelegalno stečenog novca u finansijski sistem naziva se plasman. Ovo može da podrazumeva pretvaranje nelegalnih sredstava u kriptovalute. Da bi pretvorili fiat novac u kriptovalutu, kriminalci mogu koristiti različite tehnike. Mešanje nelegalno napravljenih sredstava od kriptovaluta sa drugim legalnim kriptovalutama. Ovo otežava vlastima da uđu u trag poreklu ilegalnih kovanica. Peer-to-peer razmene: Direktne transakcije između strana bez potrebe za centralizovanom razmenom ili posrednikom omogućavaju više anonimnosti, posebno ako se obavljaju van mreže ili lično. Tumbling - prevrtanje: Slično mešanju, prevrtanje uključuje slanje kriptovalute na uslugu koja zatim vraća isti iznos umanjen za naknadu, ali potiče iz brojnih drugih nepovezanih transakcija, prekidajući direktnu vezu između izvorne i odredišne adrese.

Raslojavanje

Raslojavanje predstavlja fazu čiji je ključni cilj sakrivanje izvora novca. Ova faza podrazumeva komplikovane transakcije u kontekstu kriptovaluta koje imaju za cilj da zbune ljude i otežaju identifikaciju izvornog porekla finansiranja. U ovoj fazi može biti upotrebljeno mešanje, deljenje velike sume novca na nekoliko malih transakcija koristeći različite kriptovalute, prekogranične transakcije i platforme za razmenu, algoritamsko trgovanje i druge slične metode.

Integracija

Integracija predstavlja poslednju fazu pranja novca činom uvođenje „čistog” novca u uspostavljenu ekonomiju, čime se stvara utisak da potiče iz renomiranih izvora. U kontekstu kriptovaluta, ovo može da podrazumeva razmenu slojevitih sredstava za fiat novac još jednom ili njihovo korišćenje za plaćanje roba ili usluga. Pri tom se može koristiti više metoda. Konverzija u fiat novac putem berzi kriptovaluta, Ulaganja u zakonite poduhvate (nekretnine, preduzeća), kupovina dobara i usluga visoke vrednosti, kao što su luksuzni automobili ili umetničkih dela koji se kasnije mogu prodati za legalan novac, offshore računi i fiktivne kompanije.

Očigledno je da je pranje novca opšta pojava a da su kriptovalute samo jedan od puteva za ove nezakonite radnje. Istini za volju, kriptovalute imaju pogodne osobine za ovu namenu i tu se pre svega misli na anonimnost. Da li će i kada biti omogućeni kontrolni mehanizmi koje bi onemogućili pranje novca korišćenjem kriptovaluta, pokazaće budućnost.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)