Da li će veštačka inteligencija nadmašiti ljudsku inteligenciju?

Jedna od osnovnih karakteristika sistema veštačke inteligencije je da mogu da obavljaju zadatke koji su 0obično povezani sa ljudskim kognitivnim funkcijama, kao što su tumačenje govora, igranje igrica i kao najbitniju osobinu možemo izdvojiti prepoznavanje obrazaca.

Kako zapravo sistemi veštačke inteligencije uče? Učenje podrazumeva obradu ogromnih količina podataka, pri čemu se traže obrasce za modeliranje u sopstveno donošenju odluka. Možemo primetiti da je način učenja u mnogome sličan učenju kako to rade i ljudi. U mnogim slučajevima, ljudi će nadgledati proces učenja veštačke inteligencije, potencirajući dobre odluke i obeshrabrujući loše.

Preporučujemo

Prilikom ovakvog načina učenja očigledno je da ljudi usmeravaju veštačku inteligenciju prema vlastitim shvatanjima koje su odluke dobre a koje loše. Međutim, neki sistemi veštačke inteligencije su dizajnirani da uče bez nadzora , na primer, igrajući video igricu iznova i iznova dok na kraju ne shvate pravila i kako mogu da pobede.

Postoji više definicija inteligencije, pri čemu se najčešće koristi definicija u kojoj se veštačka inteligencija definiše kao sposobnost prepoznavanja obrazaca. ipak, Inteligenciju je teško definisati, zbog čega stručnjaci za veštačku inteligenciju obično razlikuju jaku i slabu VI.

Jaka veštačka inteligencija, poznata kao veštačka opšta inteligencija, je mašina koja može da reši probleme na kojima nikada nije bila obučena, slično kao što to može čovek. Ovo je vrsta veštačke inteligencije koju vidimo u filmovima, kao što su roboti. Potrebno je konstatovati da ova vrsta veštačke inteligencije još uvek ne postoji.

Stvaranje mašine sa inteligencijom na nivou čoveka koja se može primeniti na bilo koji zadatak je cilj za mnoge istraživače veštačke inteligencije, ali potraga za veštačkom opštom inteligencijom bila je puna poteškoća.

Neki veruju da bi intenzivno istraživanje veštačke inteligencije trebalo da bude ograničeno, zbog potencijalnih rizika stvaranja moćne veštačke inteligencije bez odgovarajućih zaštitnih ograda.

Za razliku od slabe veštačke inteligencije, jaka veštačka inteligencija predstavlja mašinu sa punim skupom kognitivnih sposobnosti i jednako širokim spektrom slučajeva upotrebe. Slaba veštačka inteligencija, koja se ponekad naziva i uska veštačka inteligencija ili specijalizovana VI, funkcioniše u ograničenom kontekstu i predstavlja simulaciju ljudske inteligencije primenjene na usko definisani problem (kao što je vožnja automobila, transkripcija ljudskog govora i slično).

Slaba veštačka inteligencija je često fokusirana na izuzetno dobro obavljanje jednog zadatka. Iako ove mašine mogu izgledati inteligentne, one rade pod mnogo više ograničenja nego što je čak i najosnovnija ljudska inteligencija. Primeri slabe veštačke inteligencije su: samovozeći automobili, Google pretraga, konverzacijski botovi i slično.

Očigledno je da veštačka inteligencija još uvek nije dostigla nivo ljudske inteligencije čak ni približno. Kako, u kom pravcu i koliko brzo će se veštačka inteligencija razvijati, saznaćemo u ne tako dalekoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)