Veselin Jevrosimović: Budućnost minijaturnog

O takozvanim nanotehnologijama pisao sam posredno na ovim stranama mnogo puta, obrađujući neke druge pojave i fenomene informacionih tehnologija i digitalnog doba.

Naučnici, inženjeri i inovatori širom sveta aktivno se bave ovom oblašću i predviđaju budućnost ispunjenu našom sposobnošću da upravljamo materijalima i organskim jedinjenjima na minijaturnom nivou bliskom veličini atoma.

Preporučujemo

Ozbiljniji prodor u ovoj oblasti mogao bi da izrodi potpuno novu industrijsku revoluciju.

Foto: Milena Đorđević

Uostalom, već sada u procesorima svojih pametnih telefona svako od nas poseduje čipove sa milijardama tranzistora čija se veličina meri nanometrima. O koliko malim dimenzijama pričamo, može da ilustruje podatak da kosa prosečne osobe poraste četiri nanometra svake sekunde.

Dok čitate ovu rečenicu, vaša kosa je duža za „čak“ dvadeset nanometara! Generalno govoreći, nanotehnologije se bave manipulacijom materije dimenzija od jednog do sto nanometara (veličinama od 100 do 10 hiljada puta manjim od prečnika vlati kose), sa ciljem proizvodnje novih struktura, materijala i uređaja.

Ozbiljniji razvoj ove oblasti počeo je još sedamdesetih godina prošlog veka, a važno je reći da i u našoj zemlji pri fakultetima postoje laboratorije za nanotehnologiju.

Jedan od pravaca rada naučnika je proizvodnja novih materijala čije bi osobine trebalo da omoguće brojna unapređenja – od laganih i otpornih komponenti za uređaje i mašine, preko protetičkih pomagala i drugih primena u medicini, do malih baterija velikog kapaciteta.

Druga važna grana bavi se razvojem nano-robota, nevidljivih sveprisutnih mašina koje mogu da obezbede permanentno nadgledanje i popravku infrastrukture i postrojenja, ali i nadgledanje našeg zdravlja i lečenje na nivou ćelija u organizmu.

Treća oblast odnosi se na kreiranje održivih izvora čiste energije, te njenog efikasnog pohranjivanja i transporta. U ovom slučaju bi nano-roboti mogli da služe za uklanjanje zagađenja iz zemlje, vode i vazduha, ali i praćenje klimatskih promena i signalizaciju nadolazećih prirodnih nepogoda.

Da li će u budućnosti nanotehnologije postati primarni nosilac tehnološkog razvoja na način o kome govore opisana predviđanja, ostaje da se vidi. Nesporno je, međutim, da je napredak u oblasti elektriciteta, a zatim i računarske tehnike i telekomunikacija, direktno vezan za našu sposobnost da razumemo funkcionisanje nevidljivog sveta fizike na skalama mikroskopskih dimenzija.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)