Kako je Tornado Cash pomogao u pranju kriptovaluta?

Miksališta kriptovaluta su namenjeni za sakrivanje podataka o kripto transakcijama o čemu smo pisali u prethodnim nastavcima. Miksanje kriptovaluta je postupak u koji trgovci ulaze sa svojim koinima dok iz miksališta dobijaju istu količinu kriptovaluta ali iz drugih transakcija.

Na taj način se gubi poreklo novca i nemoguće je utvrditi njegovo poreklo. Sistem je osmišljen kako bi se obezbedilo poštovanje jednog od osnovnih postulata sistema kriptovaluta a to je anonimnost. Istovremeno, pored obezbeđivanja anonimnosti, sistem miksališta je otvorio vrata za pranje novca na jednostavan način.

Preporučujemo

Novčići se stave u miksalište, iz njega se dobiju drugi novčići i proces je završen. Da li je to i bila osnovna ili bar jedna od zamisli tvoraca sistema miksališta možemo samo da pretpostavljamo. Kako god da je bilo, dvojica ljudi koji su pomogli u stvaranju usluge koja zamagljuje istoriju transakcija kriptovalutama suočavaju se sa federalnim optužbama u SAD.

Optužuju se da nakon što su se navodno udružili da peru novac za kriminalne aktere i da krše sankcije američke vlade i vode nelicencirani posao prenosa novca.

Amerikanac Roman Storm i ruski državljanin Roman Semenov, dva osnivača miksera kriptovaluta Tornado Cash, optuženi su da su pomogli u prebacivanju više od milijardu dolara u virtuelnoj valuti za kriminalne aktere. Ovi klijenti su uključivali Lazarus Group, sajber kriminalnu organizaciju koju sponzoriše Demokratska Narodna Republika Koreja i koju je 2019. godine sankcionisalo Ministarstvo finansija SAD.

Optužbe u optužnici proizilaze iz navodnog stvaranja, funkcionisanja i promocije Tornado Cash-a, miksališta kriptovaluta koje je omogućilo više od milijardu dolara u transakcijama pranja novca i oprao stotine miliona dolara za Lazarus grupu. Kako je pisalo u saopštenju za javnost od 23. avgusta. Istražni napori FBI-ja u Njujorku i Poreske uprave za krivična dela omogućili su podizanje optužnice.

Prema nedavno otkrivenoj optužnici, dvojica ljudi su bili potpuno upoznati da loši akteri koriste njihove usluge i, shodno tome, shvatili su da krše sankcije ali su odlučili da zažmure pred pranjem novca.

Da bi se bolje razumeo način na koji miksalište kriptovaluta funkcioniše, zamislimo banku koja je otvorena 24/7. Kada koristimo banku, umesto da dobijemo sopstveni račun, možemo da uplatimo depozit na jedan ogromni zajednički račun. Pošto se naš novac ne čuva odvojeno od novca svih ostalih, kada deponujemo sredstva, dobijamo šifru koja se može koristiti da kasnije podignemo novac.

Tu šifru možemo zadržati za sebe ili je podeliti sa nekim koga poznajemo kako bi oni mogli da podignu novac umesto nas. Izbor je naš, ali se u oba slučaja transakcija može obaviti anonimno. Banka, pri tome, prati koliko novca ulazi i napušta zajednički račun kako bi obezbedila da ničija sredstva ne budu ukradena jer bi banka bila odgovorna. U tom postupku banka ne prati ko je uneo ili podigao novac sa zajedničkog naloga, kada je to učinio ili zašto.

Da li je osnovna ideja bila upravo omogućavanje pranja novca ili nije, saznaćemo nakon okončanja sudskog postupka.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)