Veselin Jevrosimović: Održivo računarstvo

Foto: Shutterstock.com

Redovan čitalac zna da sam optimista po pitanju razvoja tehnologije i da smatram kako će inovativnost pomoći u rešavanju problema sa kojima se suočava moderno društvo, pre svega u domenu ekologije, održivog razvoja i energetske efikasnosti.

Trenutna slika, na žalost, nije naročito svetla.

Preporučujemo

Premda, prema nekim procenama, na velike data centre u svetu odlazi svega jedan procenat ukupne potrošnje električne energije, a oni emituju ispod 4% štetnih materija, realno je da će ove brojke značajno rasti u narednim godinama.

Foto: Milena Đorđević

Za to će biti zaslužna ekspanzija količine informacija koje nastaju svakog dana, ali i razvoj veštačke inteligencije, virtuelnih svetova i kvantnih računara. Stručnjaci širom planete godinama unazad pronalaze načine da podignu efikasnost modernih računara i servera.

Od sistema vodenog hlađenja, do instalacija u polarnim predelima i plutajućih postrojenja, ideja ima mnogo i testiraju se svakodnevno. Grad Stokholm, na primer, koristi toplotu koju emituju kompjuterski centri za grejanje stanova.

Sve se češće koriste veštačka inteligencija i napredni senzori za analizu potrošnje energije i emitovanja štetnih materija u realnom vremenu, kako bi na vreme bili preduzeti odgovarajući koraci. Postoje primeri gde je na taj način smanjena potrošnja električne energije za čak četrdeset procenata.

Jedan od interesantnijih koncepata nazvan je permakompjuting (eng. permacomuting).

Ideja je pozajmljena od pokreta koji pokušava da poljoprivredu reformiše tako da se maksimalno koriste i ponovo upotrebljavaju resursi, a sve u skladu sa optimalnim projektovanjem i korišćenjem prirodnih fenomena poput topografije zemljišta, vodenih tokova, kretanja sunca, kombinovanja kultura i slično.

Permakompjuting za cilj ima optimizaciju korišćenja procesorske snage, produžetak veka trajanja pojedinačnih uređaja, reciklažu i ponovno korišćenje računarskih komponenti, kao i određenu vrstu decentralizacije i pametnije upotrebe lokalnih resursa. Ukratko, svaka aktivnost vezana za IT treba kao primarnu brigu da ima uticaj na čovekovu okolinu.

U izveštaju za tekuću godinu, Svetski ekonomski forum je uključio održivo računarstvo u jedan od deset najvažnijih trendova u oblasti tehnološkog razvoja. Time je jasno naznačeno da postoji potreba za uspostavljanjem ravnoteže između rasta broja data centara i njihovog uticaja na čovekovu okolinu. Sada sledi ono što sam napomenuo u uvodu – korišćenje svežih ideja za ostvarivanje toga cilja.

Trudiću se da i ubuduće čitaoce izveštavam o napretku i uspesima na ovom polju.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)