Veselin Jevrosimović: Budućnost televizije

Tokom prethodne decenije striming (eng. streaming) servisi za gledanje filmova i drugih video sadržaja prešli su dugačak put od ranih pokušaja zamene video klubova, do fenomena koji je osvojio planetu i iz korena promenio način na koji se zabavljamo kod kuće.

Uzimajući u obzir brzinu kojom se razvija ova oblast, ne čudi što mnogi eksperti već sada predviđaju kraj striming servisa kakve danas poznajemo i pitaju se kako bi mogla da izgleda televizija budućnosti.

Preporučujemo

Da se razumemo, striming nije u potpunosti zamenio klasičnu televiziju i u tome leži jedan od izazova sa kojim se suočavaju kompanije koje stoje iza najpopularnijih servisa.

Foto: Milena Đorđević

Naime, osim filmova i dokumentarnih emisija, malo njih nudi druge vrste video sadržaja. Pogotovo je problem sa programom uživo, poput sportskih manifestacija, gde TV stanice još uvek čvrsto drže primat. Bilo je različitih pokušaja da se edukativni, sportski, muzički i drugi sadržaji uključe u ponudu, ali sa ograničenim uspehom.

U početku smo, kao što to obično biva, imali neku vrstu rata, žestoke tržišne borbe za pretplatnike, gde su kompanije sputavale jedna drugu tako što nisu razmenjivale sadržaje. Kao posledicu dobili smo hiperprodukciju sopstvenih ostvarenja, koja zbog ograničenog budžeta i kratkog vremena za realizaciju nisu uvek dovoljno visokog kvaliteta.

Bez obzira što procene govore da bi do 2027. godine tržište striminga moglo da dostigne vrednost od bezmalo 200 milijardi dolara, osetan je pad profita, pa se veliki igrači sve više međusobno pomažu. S obzirom da je trend da svaka porodica plaća pretplatu za više od jednog servisa, predviđa se izvesna specijalizacija za određene vrste sadržaja, ali i izostanak pretplate i prelazak na finansiranje putem reklama.

Sveopšti trend digitalizacije i mogućnosti koje nam pruža brzi pristup internetu značajno određuju ne samo IT sektor, već i mnoge druge industrije. Menjaju se modeli poslovanja, korisnici stiču nove navike, a u prvi plan iskaču inovativna rešenja o kojima ranije nismo ni razmišljali.

Sve se to dešava neverovatnom brzinom, pa nije neobično da neke novine postanu zastarele i pre nego što se šira publika na njih navikne. Zbog toga su prilagodljivost, sposobnost brzog učenja i razumevanje trendova postale najvažnije osobine – kako za organizacije, tako i za svakog pojedinca.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)