Veselin Jevrosimović: Intelekt i svojina

Nakon što je u prethodnih nekoliko godina veštačka inteligencija na mala vrata ulazila u naše živote, u 2023. ona postaje glavna i neizbežna tema svih medija i stručnih krugova.

Čini se da smo konačno razumeli da stupamo u jedno novo doba koje otvara neverovatne mogućnosti, ali u sebi krije brojne izazove i nedoumice.

Preporučujemo

Mnogi se pitaju na koje će načine razvoj mašinskog učenja promeniti ljudske aktivnosti i uticati na poslove budućnosti. Pisao sam ranije o odnosu veštačke inteligencije i kreativnosti. Sa tim je direktno povezano i pitanje intelektualne svojine.

Foto: Milena Đorđević

Naime, stručnjaci, od softverskih inženjera do pravnika, sve se intenzivnije bave pitanjima originalnosti proizvoda novih softverskih rešenja baziranih na mašinskom učenju. Budući da ovi sistemi funkcionišu tako što analiziraju ogromne količine podataka – od tekstova do multimedijalnih sadržaja – u rezultatima njihovog rada kriju se fragmenti ljudskih dela.

Uzmimo, na primer, kreiranje fotografija pomoću veštačke inteligencije. Da bi softver naučio kako da na osnovu opisa koji zadate kreira sliku, potrebno je da bude „nahranjen“ sa što više realnih materijala.

Za to se obično koriste sadržaji sa interneta i društvenih mreža, i to takvi da pored slike postoji i opis onoga što je na njoj. Po pravilu bi trebalo da se uzimaju stranice koje nisu zaštićene intelektualnim pravima, ali stoji činjenica da su takve fotografije manje kvalitetne i ne uvek precizno opisane. Zbog toga kompanije često koriste portale za prodaju fotografija.

Nedavno smo imali slučaj da je fotograf tužio jedan sistem veštačke inteligencije nakon što je u generisanoj slici prepoznao deo svoje zaštićene fotografije. Čak i kada se koriste besplatni materijali, ostaje pitanje ugrožavanja privatnosti. Zamislite, na primer, da se na nekoj slici koju je kreirala mašina pojavi vaš lik ili deo stana.

Pitao sam svojevremeno ČetGPT o tome da li su odgovori koje mi daje plagijat. Napisao je da on nije odgovoran za rezultate koje proizvodi i da, ukoliko želim da ih koristim, sam moram da proverim da li su ugrožena bilo čija intelektualna prava i obezbedim eventualne dozvole. Ova je ograda, ako znamo način na koji funkcioniše mašinsko učenje, sasvim razumljiva.

Zbog toga će u skoroj budućnosti biti potreban dodatni aspekt računarskog opismenjavanja – pravilno korišćenje sistema veštačke inteligencije.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)